Послије Црне Горе мртве рибе су се појавиле и код Дубровника, надлежни апелују на грађане да не једу одређене врсте, а на рибаре да донесу угинуле узорке на даљу анализу.
Кејт Мариновић из Затона дуго се година бави риболовом. Често је на мору или на роњењу, одлично познаје акваторију у Дубровнику, а апел због мртвих риба, који је објавила на својој Фејсбук страници је алармантан:
"У Затону су у два дана ухваћене полуживе кирње. Мислим да су болесне, заразне, плутају на површину. Бојим се да ово има везе с недавним црногорским случајем помора тих риба. Наводно је ријечи о Веру, вирусној инфекцији узрокованој бетанодавирусом.“
Риба је болесна, што се види по њеним бјелкастим очима и оштећењима на кожи. Због раста температуре мора овај вирус хара и уништава кирње, додала је Кејт, а пренио Јутрањи.хр.
Ову забринуту Дубровчанку су контактирали новинари Дубровачког вијесника, а Кејт им је поновила да је врло вјероватно ријеч о великом помору риба, баш као што се догодило прошле недјеље у Црној Гори.
"Наводно је ријеч о том вирусу, а јавио ми се и један Италијан да су на Сицилији имали случај бактерије, а не вируса, који напада само кирње" додала је.
"Срећа" у несрећи је да се овај вирус не преноси на људе и није опасан за људско здравље, што су потврдили с Хрватског ветеринарског института.
На страницама Владе Црне Горе крајем октобра ове године објављено је да је Директорат за рибарство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреду од Института за биологију мора добио информацију о појави већег броја обољелих и угинулих риба, углавном кирњи.
Симптоми који се уочавају код оболелих јединки у складу су с описима вирусне инфекције узроковане бетанодавирусом у научној литератури, а вирус се појављује при већим температурама мора, објавили су.
Апеловали су на грађане да избјегавају конзумацију обољелих риба, док рибаре позивају да, уколико примијете сличне примјерке, исте доставе Институту за биологију мора ради даљих анализа.
Исти апел долази с Хрватског ветеринарског института, одакле позивају рибаре да предају ветеринарском инспектору узорке како би се егзактна дијагноза поставила на основу лабораторијске анализе.
Кејт Мариновић понудила је да преда узорке, па ће се након анализе знати је ли заиста ријеч о болести која је погодила и црногорску акваторију.
"Још нисмо добили узорак, па не можемо да потврдимо да ли је ријеч о том узрочнику. На основу онога што је описано и фотографисано, основана је сумња да је то вирусна енцефалопатија и ретинопатија. Да бисмо изјавили да је то - то, треба да прегледамо узроке и потврдио узрочник", рекао је др Дражен Ораић из Одјељења за патолошку морфологију.
"Што се тиче те болести кирњи, ако бисмо је потврдили, она може да се појави и на још 50-так врста риба. Јавља се у Медитерану, а што се кирњи тиче, први пут је описана крајем осамдесетих у Шпанији. На југу Италије забиљежени су велики морталитети двије врсте кирњи и бранцина 2011. године. Ова болест може да направи штету и на узгајаној риби јер се преноси с дивље и обрнуто. У дубровачком подручју досад никад није потврђена. Ово ће, ако се потврди, бити први пут", рекао је Ораић.
