„U kratkom periodu se dosta stvari desilo, pogotovo spolja gledano. Sa strane, vidim da ljudi prepoznaju taj kvalitet i rezultat, ali unutar toga stoji dosta godina radi. Mene to stvarno inspiriše. Često sada pričam sa Filipom (Petruševim op.a.) koji je u tim nekim godinama u kojima sam ja bio kada sam bio u Bajernu. Ja sam imao dosta oscilijacija u tom periodu, ali nikada nisam odustajao od rada i vjere u sebe. Nekako sve prođe, ali taj rad i vjeru u sebe niko ne može da ti oduzme. Pogotovo taj dodatni rad. Mislim da to ne može da se ne isplati. Naravno, nekad vrijeme radi sporije za tebe, ali ako imaš kontinuitet u radu i vjeru u svoje mogućnosti mislim da je rezultat neizbježan. Nekada je to najbolji igrač Evrope, nekada je to da je Jokić najbolji igrač na svijetu. Ipak, najvažnije je da budeš srećan sam sa sobom.“, kaže Micić.

Vasilije kaže da mu prija boravak u Istanbulu, a najbolji dokaz su rezultati koje je napravio sa Anadolu Efesom.

„Ja sam došao na godinu dana ovdje. Tako sam potpisao ugovor, a ovo mi je četvrta godina. Organizacija u klubu je izvanredna. Ljudi u klubu se trude da igračima pruže sve najbolje. Svi igrači uživaju maksimalno poštovanje svih u klubu. Od čistača hale do predsjednika kluba. Ja sam srećan ovdje. To mi je jedino mjerilo u životu. Uopšte nisam bio opterećen, ni kada sam dolazio , ni koji mi je grb na grudima, ni koji mi je sponzor na dresu. Prvenstveno gledam taj osjećaj sreće i da sam miran. Tri godine sam ovdje i produžetak ugovora minulog ljeta dovoljno govori o svemu. Nadam se da će tako da se nastavi, ali ja stvarno ne pravim dugoročne planove i idem dan po dan, pa šta bude.“ , priča Micić.

Medju navijačima Anadolu Efesa je omiljen, a kaže da je poštovanje zaslužio svojim zalaganjem na terenu.

„Lijep je osjećaj kada vidim da me navijači poštuju. Pogotovo kada se zna da sam ovdje došao, žargonski rečeno, „na mala vrata. Opet, to mi je dalo neki motiv da se izborim za svoje mjesto u ekipi. Naši navijači poštuju sve igrače i smatram da je ključ za to zalaganje na terenu. Mimo toga, ja se ne eskponiram van košarke, niti sam nešto puno atraktivan, ali to je moj privatni život. Ipak, na terenu se trudim da dam sve od sebe i navijači to prepoznaju.“ , kaže Micić.

Srpski košarkaš plijeni svojom napadačkom igrom, a sve ono što radi sa loptom na parketu djeluje lako. Na pitanje kako mu to polazi za rukom, kroz smijeh odgovara.

„Ne znam stvarno (smijeh). Ne razmišljam o lošim stvarima na terenu iako je to sastavni dio moje igre jer dosta igram agresivno, u napadu pogotovo, pa to možda nekad donese neke izgubljene lopte ili ishitrene šuteve. Ali, to je moj stil igre i to sam izgradio ovdje u ekipi i ekipa je to prihvatila. Ja se trudim da svaku utakmicu izađem što bolji, a na stvarima koje ne idu radim. Mislim, da kako sezona odmiče postajemo sve uigraniji i bolji.“ , kaže Micić.

Nakon što je osvojio evroligašku titulu i postao najbolji košarkaš Evrope, mnogi su Vasu preselili u NBA ligi. Medjutim, i ove sezone je odlučio da brani boje Anadolu Efese. Na našu konstataciju da „NBA liga plače za njim“, Micić odgovara.

„Nisam baš čuo da NBA liga „plače“ za mnom. Šalu na stranu. Ja to ne pratim. Ja čak ne pratim ni šta se dešava u Evroligi. To mi je olakšavajuća okolnost. Mislim da to dosta pritišće mlade i igrače mojih godina, ta opterećnost rezultatima, statistikom i ko šta kaže. Ja sam prošao kroz to u ranoj fazi karijere i znam koliko je i mene pogađalo. Što se tiče NBA, ja stvarno ne znam šta se dešava. Ja imam neki pro forme kontakt sa ljudima iz Oklahome. Oni se interesuju kako sam, kako mi ide u životu, ali i oni mahom znaju sve. Ne može njima ništa da promakne. Moje je da igram...“ kaže Micić.

Ipak, ne libi se da kaže da ima želju da ode u NBA, ali pod svojim uslovima.

„Iskreno, imam želju da odem u NBA, ali na način koji sam rekao i ljudima iz Oklahome, a to je jedino da igram tamo. Ja stvarno ne vidim sebe da odem tamo da bih rekao drugarima iz kraja da sam bio u NBA ligi i da im donesem dres Oklahome. Mene to ne inspiiriše. Ja sam i ovdje došao kada je Efes bio posljednji, a imao sam ponude i nekih, možda, zvučnijih imena. Na svom iskustvu sam vidio da mene inspiriše da igram, da budem dio kolektiva, da dajem svoj maksimum. Ne mora to uvijek da bude glavna uloga, ali ja ću se uvijek izboriti za to što mi se pruža i daću svoj maksimum. Sve ostalo nije u mojim rukama. Kažem, sam odlazak tamo ne vidim na način da budem samo dio ekipe. Oni to znaju, iskreno sam im to rekao. Možda to nekome zvuči arogantno i prepotentno, ali tako je.“ , kaže Micić, pa nastavlja

„Ja sam još kao klinac prolazio kroz te neke priče koje su bile vezane za „dobro i zdravo ponašanje“. Ti sada treba da budeš neki dobar učenik koji će tamo sve da sluša. Ja, iskreno, više ne vjerujem u to zato što znam koliko sam rada i odricanja uložio u ovo što radim. Kao i svaki igrač. Baš iz tog razloga mogu da kažem šta mislim. Neko ne mora da se složi sa tim, ali ja imam put koji gradim u Evropi. Ja sam srećan sa tim, tako šta god da bude...“

Tokom karijere prošao je kroz sportsko sito i rešeto. Naučio je da se nosi sa teškim izazovima, a pun iskustva odličan je sagovornik mladim igračima koje, itekako, ima čime da poduči. U Anadolu Efesu saigrač mu je Filip Petrušev, jedan od najtalantovanijih mladih košarkaša Starog kontinenta. Vasilije dobro zna kako je nositi takvu titulu, pa otkriva i djelić onoga što prenosi Filipu.

„Iskreno, trudim se da ne budem onaj starac koji ispira mozgove mlađim igračima, ali mislim da imam dokaze na sebi i trudim se da mu sve kažem djelima. Recimo, tim dodatnim radom za početak. Trudim se da mu ne pričam mnogo nego da budem primjer, da kada dođe na trening vidi mene prvog koji dolazi i posljednjeg koji odlazi. To ne mora da se kaže. Onda sa druge strana, ta mladost u kojoj je on sada i u kojoj je željan svega i u kojoj možda misli da su svi protiv njega da ostane miran, staložen i strpljiv za nešto do dolazi. Ipak je on uradio nešto što je možda i najteže u tim godinama, a to je da se probio na scenu. Naravno, sada je potrebno da opstane i da gradi nove korake. Uvijek se trudim da mu objasnim da je taj mali korak uvijek važniji od velikog koraka u smislu da ako ideš malim koracima uvijek si nekako svjestan šta se dešava oko tebe i  ako padaš ne padaš mnogo. Jednostavno, to je sastavni dio karijere. Sa druge strane,  i ako se neke lijepe stvari dešavaju oko tebe, ne smiješ da postaneš nadobudan i arogantan jer to može da te košta vrlo brzo. Trudim se da mu objasnim da ta neka „sredina“, koja pomalo zvuči dosadno ljudima kada se čuje, najviše donosi u životu. Ta smirenost i stripljivost. Ne znam da li mu to prija kada sluša, ali to mu dajem iskreno kao savjet.“ , priča Micić.

Na zgusnust raspored i sportsku mašinu koja „melje“ sve igrače, Vaslije ne kuka. Kaže, tako je kako je, jer od puno razmišljanja vajde nema.

„Ušao sam u tu mašinu još iz vremena kada sam igrao za Žalgiris. Najviše mi pomaže što ne razmišljam o tome. Ja uopšte ne kukam, ne razmišjam. Evo, nakon ove utakmice idem da odradim oporavak i onda kući da jedem. Sutra je novi dan. Maltene, ne znam ni kada igram narednu utakmicu. Dobro, naravno da znam, bilo lažno da kažem da ne znam. Hoću da kažem, to mi pomaže sve ove godine da ne razmišljam o tome. Shvatio sam da se ljudi umore samo od pričanja, a kamoli od razmišljanja o svemu, kad je sljedeća utakmica, koliko ćeš da igraš, pa onda ako uđeš u seriju loših rezultata, povrede. Od svih tih priča i pričica ustvari izgradiš jedan veliki negativni balon koji te još više pritišće, a svjestan si da je već svakako teško. S obzirom da ja ovo volim i da sam shvatio kako meni prija, ne razmišljam o tome. Upalim se tamo negdje u avgustu i dokle tjeram-tjeram.“

Na pomen reprezentacije Srbije, Micić, nema dilemu. Kaže da imamo ekipu satkanu od kvalitetnih igrača, ali jasno poručuje da dres nacionalnog tima mora da se nosi bez dodatnog pritiska. 

„To je jedan novi talas koji dolazi počevši od novog selektora Svetislava Pešića pa nadalje. Mislim da imamo stvarno dobre igrače,  od nadolazećih talenata do već oformljenih igrača koji su lideri u svojim klubovima što uopšte nije lako. To je veoma važno jer nije lako, kao inostrani igrač,  nametnuti se u bilo kom klubu. Mene to iskreno raduje i volim da vidim da su naši igrači, gdje god da igraju, važan dio kolektiva. Sve ostalo se , pretpostavljam, vezuje za ljeto. Ljeto je nešto što mi kao ekipa želimo da iznesemo na najbolji mogući način, a opet, to sam pričao i sa trenerom, smatram da ništa ne treba da se radi na silu. Ko hoće da igra treba da igra iz ljubavi i svog osjećaja, a ko ne može to je lični izbor. Mislim da neko dodatno ubjeđivanje i moljenje stvara kontraefekat i to se već vidjelo i to svi znamo. Opet, mi smo košarkaška nacija i sigurno će opet biti nekih komentara, ali ja sam iz toga isključen. Ja sam samo za sebe odgovoran, a ostalo šta bude.“

Za kraj se osvrnuo i na FIBA prozore.

„Što se tiče „prozora“ mislim da je kvalitet upitan. To je neki novi sistem, pokušavaju da naprave to da bude interesantniji, ali mislim da je kvalitet dosta slabiji od realnog jer većina reprezentacija kuburi sa izostankom najboljih igrača.“