Некадашњи кошаркаш фочанске Сутјеске и тренер у Женском кошаркашком клубу Црвена звезда из Београда, Витомир Вита Благојевић преминуо је у Фочи у 67. години.
Благојевић је био члан златне генерације фочанских кошаркаша, која је 1980. године изборила пласман у Другу савезну лигу Југославије.
У играчкој каријери наступао је и за вишеградску Варду.
Као тренер, Вита Благојевић успјешно је водио јуниорке београдске Црвене звезде, са којима је био вишеструки државни првак.
За њега се може рећи да је имао велику улогу у развоју, не само кошарке у Фочи, већ и женске кошарке у Србији.
Из генерације "Звездиних" јуниорки, које је Благојевић тренирао, чак 11 играчица обукло је дрес сениорске репрезентације тадашње СР Југославије, односно Србије и Црне Горе, што довољно говори о његовој стручности, посвећености и љубави према кошарци.
Као тренер је радио и у Бахреину, а био је дио тима стручњака које је ангажовао прослављени кошаркаш Дејан Бодирога у свом кампу у Требињу.
Међу колегама и пријатељима остаће упамћен као велики кошаркашки стручњак који је откривао таленте и стварао првотимце, несебично се трудећи да знање пренесе на младе играче.
Његов ученик и саиграч Давор Лугоњић, један од најуспјешнијих кошаркаша "Сутјеске" у историји овог клуба, прича да је Вита био прво изузетан човјек, а онда и изузетан педагог.
"Био је сјајан човек, веома посвећен кошарци, велики кошаркашки зналац, заљубљен у кошарку у најпозитивнијем смислу, јер је време у коме се он бавио кошарком било аматерско бављење, без икаквих накнада из чисте љубави. Припадао је генерацији Жељка Марковића, Радмила Ковачевића, браће Перишић, био прва постава са њима и донео резултате у Фочи какви се после тога, ни пре тога, нису дешавали", рекао је Лугоњић.
Као професор физичког васпитања, Вита Благојевић знао је да препозна таленат код дјеце и да их на прави начин мотивише да заволе спорт и да упорно раде на себи.
Испољавао је изузетну страст према кошарци и посвећеност да знање пренесе на млађе.
"Заслужан је за развој младих играча. Није био себичан да покаже и помогне, а када сам ја у питању лично је заслужан да сам уопште играо кошарку и наставио да играм. Моје играње кошарке је везано за његову вјеру у мој таленат", истиче Лугоњић.
Захваљујући Вити Благојевићу, Лугоњић је постао првотимац шампиона Европе "Босне", направивши успјешну професионалну каријеру.
"Он ме је одвео у `Босну`, инсистирајући да сам ја играч за тај клуб, а Босна је тад била првак Европе. Ја сам био на раскрсници да ли студирати машинство или играти кошарку, а он је инсистирао на тој првој проби, на којој сам задовољио и Светислава Пешића и Миливоја Каралеића, који су ме одмах позвали да играм", присјећа се он.
Лугоњић ће касније завршити студије права и остварити изузетну каријеру, играјући у првој југословенској лиги, између осталих и за тузланску "Слободу", "Загреб", "Жељезничар", "Беобанку".
Лугоњић наводи да је Вита Благојевић био под приличним утицајем чувеног професора Миливоја Каралеића, који је такође препознавао његов таленат за вођење екипе и за рад са младим играчима.
"Радећи са младима у школи као професор физичког, имао је прави приступ и многи су из те његове посвећености и страсти црпили најбоље, а касније се афирмисали као добри спортисти. Имао је изванредну процјену ко је таленат и шта је потребно да би се успјело, један педагошки приступ којим је успевао да и оне који су сумњали у себе да ли да наставе кошарку, да их одговори од престанка играња. Давао је праве савете", додаје Лугоњић.
Вита је и као играч и као тренер дао много, а имао је потенцијала и за много више.
"Сви смо играли и учили кошарку гледајући Виту Благојевића, Жељка Марковића, Радмила Ковачевића, браћу Перишић, и њихово знање је допринело да се ми бавимо кошарком. Свакако је то било златно време кошарке у Фочи, ја сам био тада млађи и част је било носити торбе таквим играчима, када сам почињао", навео је Лугоњић, који већ три деценије живи у Београду.
Вита, како су га звали суграђани, рођен је 5. јула 1958. године у Фочи.
Завршио је Факултет за физичку културу у Сарајеву, а послије играчке каријере је радио као професор физичког у Београду.
Након тешке повреде и операције кичме, отишао је у пријевремену пензију и вратио се у родну Фочу.
Вита Благојевић је преминуо 25. октобра, а дан касније је сахрањен на гробљу Бараковац у Фочи.