Живим кошарку и ван терена, пратим, гледам, толико тога је занимљиво у вези кошарке макар из мог угла, могао бих по цијели дан да гледам кошарку и причам о љој, рекао је Немања Гордић на почетку разговора за АТВ-ову емисију На ивици терена.
Најбољи стријелац у историји АБА лиге, вратио се у Игокеу која је ове сезона направила одличну екипу. И са 35 година максимално је посвећен најљепшој игри, нада се новим трофејима и не задовољава се до сада урађеним.
''Нисам размишљао о рекордима, увијек се трудим да будем фокусиран на тај тренутак. У Гацку сам почео, играо сам баскет. Тада је Гацко имало добру кошарку, као и Билећа и Требиња. То је простор гдје расту карактерни људи, високи са предиспозицијама за наш спорт. Мало ме чуди што одавно није изашао неки играч из Херцеговине. То је вјероватно зато што се мијењају времена. Почео сам 12 година, претходно сам играо фудбал, па једно вријеме паралелно оба спорта. То су тада биле једине опције, лопта, играли смо све спортове'', рекао је Гордић.
Као најбољи стријелац у историји АБА лиге, каже да га помало и нервирају исте изјаве које спортисти дају. Одомаћиле су се флоскуле па су неке постале правило и стално се понављају.
''Мука ми је када чујем те изјаве, клише. То су изјаве које, морају да се дају. Драго је сваком играчу када добије неко признање, кошарка је тимски спорт и тимски успјех је на првом мјесту. Имао сам саиграче, Вила Мозлија и Тејлора Смита, они су само јурили 'банане' и украдене лопте. Свако има нешто индивидуално чиме се поноси'', истакао је кошаркаш Игокее.
Са Партизаном и Будућности је освајао АБА лигу. Оба тима красила је иста ствар.
''Карактеристика великих екипа су јасно подијељене улоге. Без тога тешко може да се оствари добар резултат. Током каријере схватио сам да се неће много пута десити да ћете добити одријешене руке и улогу коју стварно желите. То је можда неколико пута у каријери. Ако имате квалитет на вама је да се прилагодите на систем и саиграче и нађете начин да допринесете екипи'', истакао је искусни бек.
Кроз каријеру је промијенио много тренера, имао је прилику да ради са сјајним стручњацима од Вујошевића, Радоњића и Ивановића, до Тринкијерија, Џикића, Репеше и других.
''Нисам могао да бирам тренере, на нама је да се прилагодимо. Има их који извлаче максимум на један начин, опет постоје они који то раде на други начин. И ту се мало мијења, пролази вријеме тортуре на спортски начин, претјеране вике и дреке. Долази вријеме играча, као у НБА, гдје се све врти око кошаркаша. У Европи су још увијек тренери на првом мјесту, али приближавамо се америчком стилу. Сада у Европи постоји асоцијација играча (ЕЛПА), постоји правилник. Имао сам тренере који су давали тренинге у шест ујутру гдје смо трчали камиказе, кажњавали су тим послије пораза, сада тога више нема. Мислим да у свакој лиги гдје је то могуће требају да постоје удружења играча'', рекао је Гордић.
Хвали екипу Партизана из свог другог мандата коју је водио Андреа Тринкијери.
''Сезона у Партизану која је прекинута због ковида, је година када смо у екипи имали најбоље подијељене улоге. Функионисали смо као сат, тешко да би нас неко зауставио до краја. Криво ми је што се то десило у Партизану, јер су титуле у Партизану нешто посебно. Рачунам да бисмо освојили, не доводи се то у питање (оп. а. смијех)'', истакао је Гордић.
Са још једним бившим тренером Партизана радио је на почетку своје каријере у Роми. Сашо Филиповски је тада био асистент и с њим је много радио на индивидуалном плану.
''Усадио ми је да морам да имам неки заштитни знак. Постоји проценат напада у којој мјери се акције завршавају игром један на један или ''пик ен ролом''. Плејмејкери су често у тим ситуацијама. Рекао ми је да морам да имам своје оружје, јер када си уморан, онда радиш на инстинкт и враћаш се ономе што си најчешће радио на тренингу. Ја имам тај свој карактеристичан потез, из лијеве руке шут, из десне продор послије такозваног ''хези'' (eng. ''hesi'') дриблинга. Не упали сваки пут, али често прође. Постоје бројеви за све у кошарци. Много зависи од одбране, постоји милион ситуација када се изађе из акције и тада долази до изражаја индивидуални квалитет играча'', објаснио је играч Игокее.
Музика је његова велика љубав. Желио је да свира гитару, али никада није имао времена да јој се посвети.
''Волим музику, слушам све. Памтим концерт Викенда у Барселони (eng 'Weekend'). Очекивао сам да ће бити добро, али ми је премашио очекивања. Мој биши саиграч Роко Лени Укић је музичар, свира бубањ. Таленат је наслиједио од оца. Дружимо се од времена у Цедевити, видјели смо се сада када смо играли у Сплиту, био је ту и Марио Делаш. Свирали су у Бањалуци, нисам могао да одем због утакмице, били смо на турниру, али сљедећи пут долазим, остваили су добар утисак'', прича Гордић.
Не може да замисли живот без кошарке.
''И син се заљубио у кошарку, жели да га водим на тренинге и утакмице. Још увијек је мален па не могу да му објасним да не смије да утрчава на терен. Моји најбољи пријатељи су из свијета кошарке. Миња Милошевић ми је кум. Не могу да се замислим у другој улози. Спорт је мене изабрао, ја сам изабрао спорт'', каже Немања.
У иностранству је играо за украјински Азовмаш, италијанску Лотоматику из Рима и прошле сезоне за Клуж.
''Много сам везан за породицу, можда сам зато дуго играо у АБА лиги. За мање новаца сам остајао овдје, али сам добио много више на другом пољу. За мене је богатство што могу увијек да одем и да се видим са родитељима и породицом. Управо са оцем и мајком највише волим да се дружим'', поручио је Немања Гордић.
