Евролига је оборила рекорд по гледаности четврту годину у низу, a најгледанији клубови су београдски "вјечити" - Партизан у просјеку гледа 18.486 навијача, а Црвену звезду 18.239.
Како је саопштила Евролига, просјек гледаности утакмица Евролиге порастао је на 10.589, у односу на 10.383 колико је било прошле сезоне.
Посебно се истиче да је прије четири сезоне просек био 7.935 и да се од тад сваке сезоне поставља нови рекорд.
Евролига је објавила да је на трибинама током регуларног дијела сезоне било 3.039.060 навијача, што је за 38.219 људи више него лане.
Истиче се да је чак осам клубова имало попуњеност дворана већу од 90 одсто и додаје да би та бројка била и већа да Макаби није морао да игра у Београду, са ограниченим бројем навијача.
Даље се истиче да је Партизан најгледанији по оба аспекта, и по броју навијача и по проценту попуњености хале.
Партизан је имао просјек од 18.486 навијача и попуњеност капацитета од 98 одсто (играо је једну утакмицу у "Пиониру", против Монака).
Звезда је имала просјек од 18.239 навијача и проценат попуњености од 94 одсто (играла је двије утакмице у "Пиониру", против Панатинаикоса и Албе).
Највећи напредак међу клубовима направио је Бајерн, послије пресељења у нову дворану капацитета 12.500 мјеста.
Ове сезоне "САП Арена" је у просјеку била попуњена 97 одсто са 10.872 навијача у просеку.
По просјечној гледаности трећи је Панатинаикос са 17.111 навијача по мечу.
По проценту попуњености Олимпијакос је са 94 одсто на истом учинку као Црвена звезда.
Уговор на три године
Ови подаци свједоче у прилог томе колико су српски "вјечити" значајни за Евролигу. Уосталом, највећи дио виралних снимака атмосфере је са утакмица два српска тима и тиме се диче на друштвеним мрежама. Управо због тога су им и понудили трогодишњу лиценцу, али за то мора да се плати око 5 милиона евра.
Управо је та цифра превелика за Партизан и Звезду и зато ће покушати на све начине то да спусте, јер нису исте финансијске могућности као рецимо Хапоел из Тел Авива који не пита за цијену и жели вишегодишњу лиценцу... Јасно је да су интереси обострани и да је потребно да се нађе заједнички језик што прије који ће задовољити све стране.
