Због кривичног дјела трговина људима чија је жртва била двадесетогодишња дјевојка, Алексинчанин Зоран Бајрамовић осуђен је данас на 13 година робије, његова сестра Даница Бајрамовић на шест, њихов пријатељ Оливер Мустафић на 13 година и шест мјесеци, а њихов саучесник Данијел Здравковић из мерошинског села Дудулајце на осам година робије.
Зоранова супруга Егзона Татари осим за трговину људима теретила се и за силовање жртве, па јој је за оба дјела Виши суд у Нишу изрекао јединствену казну затвора од 12 година и шест мјесеци.
Оптужницом Вишег јавног тужилаштва због учешћа у овој нечасној работи обухваћена је и једна малољетница, али се против ње води посебан поступак, док је Дејан Петровић из Дудулајца, који је такође био дио ове групе, признао кривицу и осуђен је на двије године затвора. Он се теретио да је несрећној дјевојци коју је ова група држала као робу, налазио мушкарце за сексуалне односе које су наплаћивали.
Судија Вишег суда у Нишу Мишко Радивојевић је ову петорку огласио кривима јер су се, како је навео, “од априла до августа 2021. године повезали у групу ради трајног вршења кривичног дјела трговина људима.”
Даница Бајрамовић је оштећену врбовала преко Фејсбука на тај начин што је довела у заблуду да ће јој чувати дјецу и позвала је да дође у њихову кућу у Алексинцу, што је она учинила. У њеној кући је тада био њен брат Зоран, па је Даница убјеђивала дјевојку да са њим има сексуални однос. Када је она то одбила, Даница је истукла. Њихов пријатељ Оливер је сутрадан двадесетогодишњакињу одвео у кућу Зорана и његове супруге Егзоне Татари и са њом против њене воље имао сексуални однос. Када је дјевојка покушала да оде, Егзона је тукла рукама и ногама и поливала је хладном водом, а Оливер и Зоран су јој пријетили да ће је убити. Принудили су је да у хотелу и њиховом комбију пружа сексуалне услуге, што су наплаћивали по 1.500 динара, а новац су узимали њих двојица – описао је Радивојевић због чега суд сматра да су окривљени извршили трговину људима.
Како је даље навео судија, њих Зоран и Оливер су уз сталне пријетње да ће је убити, “одробијати”, те уз тврдњу да је дјевојка њихов роб, одлучили да је одведу у мерошинско село Азбресница да би је тамо сексуално експлоатисали.
Када су стигли у село, терали су дјевојку да има сексуалне односе са неким мушкарцима, што је она одбила. Затим је Зоран испред тамошње продавнице отворио врата комбија, скинуо веш и пред бројним свједоцима је натјерао да га орално задовољи. Онда су је одвели у село Дудулајце гдје им је Данијел Здравковић дозволио да користе његову кућу како би тамо подводили дјевојку. Он је са њом такође имао сексуалне односе, а тражио је од Зорана и Оливера да дозволе и његовом рођаку да злоставља дјевојку и то бесплатно као надокнаду за коришћење куће. У проналажењу муштерија за секс са жртвом укључили су и Дејана Петровића, који се бранио да је то морао да учини јер су пријетили да ће му напасти породицу – казао је даље Радивојевић.
Судија је навео да је дјевојка у Алексинцу силована на бруталан начин.
Егзона је због љубоморе, јер је њен муж Зоран имао односе са жртвом, одвела у подрум и уз помоћ једне малољетнице је силовала метлом. Дјевојчица је жртву држала за руке док јој је Егзона гурала метлу у полни орган док није прокрварила – рекао је судија.
Како је даље утврђено током судског поступка, Зоран и Оливер су дјевојку продали човјеку кога су упознали на вашару у Смедеревској Паланци.
Он је тражио жену ради склапања брака са његовим сином, па су му Оливер и Зоран рекли да имају одговарајућу особу у Алексинцу. Довели су је у Смедеревску Паланку и продали је за хиљаду евра. Међутим, како је она одбијала да има сексуалне односе са његовим сином, Зоран и Оливер су јој најпре пријетили, а како је она и даље одбијала да то чини, вратили су је у Алексинац. Дјевојка је 20. августа 2021. године искористила њихово одсуство и успела да побјегне – навео је судија Радивојевић.
Образлажући због чега суд сматра да је доказано да су оптужени извршили дјела за која су се теретили, Радивојевић је предочио да је кључан био исказ жртве.
Без обзира на то што је одбрана тврдила да њен исказ није вјеродостојан због недовољног психичког развоја, вјештаци Психијатријске болнице у Горњој Топоници су утврдили да је она у стању да репродукује преживљене догађаје. Такође, оптужени су кроз своју одбрану делимично потврдили њене наводе, а исказима бројних саслушаних свједока, као и другим изведеним доказима, њихова кривица је утврђена са степеном извјесности – казао је судија.
Ово је првостепена пресуда на коју право жалбе имају и одбрана и тужилаштво.
