Редове црне хронике све чешће пуне малољетници. Убиство у Лесковцу, покушај убиства у Мркоњић Граду, а данас и покушај самоубиства малољетнице испијањем азотне киселине у Обреновцу - само су неки од стравичних случајева у посљедње вријеме. Све оно што се данас дешава резултат је занемаривања омладине, сматрају социолози.
"Пошто су данас друштвени циљеви постављени на изопаченим вриједностима, можемо рећи да млади људи ће у наредним годинама буду у области делинквенције и да се понашају друштвено непожељно као аномалије у нашем друштву", каже Јадранка Берић, социолог.
"Очито би требали преиспитати досадашњи начин приступа овог проблему, знате, када се деси то је пост фестум, требали би видјети шта раде институције у превентивним активностима, шта ради школа, шта ради центар за социјални рад, шта раде контакти уопште између стручњака и родитеља, колико родитељи имају повјерења према институцијама система?", каже Љубо Лепир, професор на Факултету политичких наука.
Према подацима МУП-а за вршњачко насиље у Српској је од јануара до октобра пријављено 65 малољетника. Од стравичног злочина у Рибникару прошле године знатно су повећане превентивне мјере у школама.
"Министарство унутрашњих послова Републике Српске сачинило је План мјера и активности за превенцију вршњачког насиља и малољетничке делинквенције од 2023. до 2027. године, те поред сарадње са другим субјектима у чијој је надлежности заштита дјеце и младих, Министарство самостално проводи различите превентивне кампање које су усмјерене на превенцију друштвено неприхватљивог и незаконитог понашања те промоцију позитивних стилова живота младих", поручују из МУП-а Републике Српске.
Насилници се могу препознати још у млађој доби, кажу психолози. Они се често понашају по сличном обрасцу.
"Врло често су дјеца насилници препознатљива и у школама и у сваком систему, пронаћи разлог зашто се дијете тако понаша, често их треба и саслушати, треба бити ту за њих, требају осјетити да неко може да им помогне, а не да они узимају ствар у своје руке и раде то на начин који је неприхватљив", каже Ања Ераковић, психолог.
Родитељи, наставници, васпитачи и институције требају дјеловати као једно. Ако данас не будемо радили на томе да изградимо сигурно окружење и подршку за свако дијете, сутра ћемо сви носити посљедице.
.webp)
