Годину дана је прошло од нестанка и убиства двогодишње Данке Илић. Прије него што је потврђена вијест о убиству, полиција, спасилачке службе и грађани трагали су за њом пуних 10 дана.
Иако је оптужница против осумњичених са убиство потврђена по други пут, Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић признали су да су починили убиство, а онда повукли признање. Драгијевићев брат Далибор у полицији је признао да им је помагао да сакрију тијело, али је током полицијског задржавања умро и до тужилаштва није стигао. Тако је овај случај, пуних годину дана касније, и даље под велом мистерије, а главно питање које се и данас поставља је - гдје је тијело дјевојчице?
Двододишња Данка Илић нестала је у насељу Бањско Поље код Бора, док је са мајком и братом била испред породичне појате у којој нико не живи. Како је од старта говорила мајка Данке Илић, она је кренула да сину да воде, а када се окренула, Данке није било. Након што ју је тражила сама, позвала је супруга, а потом је позвана и полиција. Тог дана увече по први пут у Србији је активиран систем "Пронађи ме".
Током првих дана потраге багери су рашћишћавали подручје на ком је нестала дјевојчица, а у околини су полиција и спасиоци са псима трагали за дјевојчицом, копано је у близини мјеста нестанка девојчице, а прегледани су и бунари и подземни канали око куће, док су насеље облијетали хеликоптери. Полиција је прегледала куће у селу, легитимисала мјештане и прикупљала информације о томе да ли је неко критичног дана видио дјевојчицу, а прегледани су и шахтови људи у двориштима.
Током првих дана потраге дошло је до више хапшења. Слободе је лишен полицајац из Бора због сумње да је одавао податке из истраге, као и двојица мушкараца у Босни и Херцеговини, који су тражили 25.000 евра како би пружили информације о нестанку дјевојчице, за шта се испоставило да су у питању лажне информације, те да су споменути мушкарци жељели да се окористе о ситуацију, али су им умјесто тога на руке стављене лисице.
Родитељи дјевојчице више пута су током првих пет дана потраге, али и касније, позивани на разговоре у полицију како би евентуално пружили неке информације који би помогли у потрази за дјевојчицом.
Шести дан потрази се придружила и бечка полиција, с обзиром на то да се појавио снимак дјевојчице у Бечу која је изузетно личила на Данку, а расписана је и жута потрага Интерпола за несталим лицима. Дјевојчица на снимку заличила је на Данку чак и члановима њене шире породице, али се у Аустрији јавила жена која је рекла да је на снимку она са својом кћерком, те су сумње у то да је Данка у Аустрији отклоњене.
Полиција из све више држава у региону давала је обавјештења својим грађанима како да поступају у случају да виде Данку, с обзиром на то да се није знало да ли ју је неко одвео преко границе.
У наставку потраге у Србији прегледано је Борско језеро, а почело се и са чишћењем депоније на старобањском путу. Јавност у датом моменту и даље није знала који је разлог чишћења депонија на више локација, али је све добило смисао накнадно, након хапшења осумњичених.
Десетог дана потраге саопштено је да је Данка Илић убијена и да су ухапшена двојица осумњичених за убиство. Одмах је саопштено да су ухапшени полицији признали да су извршили убиство. Како је речено, они су дјевојчицу ударили аутомобилом, ставило је у пртљажник, а потом њено тијело бацили на депонију на Старобањском путу.
