Дачу су сви вољели, вољели су дружења са њим, а он је често умио да са разних прослава оде раније, јер је знао да каже: "Кадгод је најљепше, нешто се деси" . Он би данас славио свој рођендан, а умјесто тога ближњи му обилазе гроб...
Трагично настрадали Далибор Тодоровић данас би напуно 27 година, а умјесто свјећица на торти, његови ближњи већ двије године обилазе његов гроб, још од када је тог кобног 4. маја 2023. године Дачин живот сурово прекинут у једном од најмонструизнијих злочина Србије! Урош Блажић (21) из Младеновца, подсјетимо, из аутоматског оружја, убио је поред Даче, још осам младих људи, а ранио 12.
За родитеље и сестру Далибора Тодоровића вријеме је стало тог дана, сваки 4. мај носи нову тежину, међутим први дан јула, дан када би Далибор са својим најближима прославио рођендан, највише боли.
"Сви су га вољели..."
Комшије су га памтиле као вриједног, насмијаног младића, оног који је схватао живот озбиљно, али истовремено, како кажу, кроз живот ишао осмијехом.
"Био је диван момак, вриједан и радан, вјечито насмијан и вјечито је друге засмијавао. Не постоји особа којој се замјерио, волио је да помогне и увијек је био ту за све. Имао је велике планове, досад би се сигурно и оженио. Дачина мајка сваког дана гледа његове слике, као и свака мајка, чека да јој се син однекуд врати, тешко је гледати како човјек дише, а више не живи", кажу мјештани Дубоне.
"Велика празнина од када га нема..."
Дачина сестра Сузана своју бол и тугу често умије да подијели на друштвеним мрежама, заједно са заједничким фотографијама на којима са братом позира насмијано и срећно, показујући колико јој недостаје, а како је једном приликом открила, најтеже јој пада да гледа родитеље који су остали у празној кући. Дачина соба остала је нетакнута, како каже, још мирише на њега, а дан не прође да не уђу у њу.
"Са овим се нико од нас никада неће помирити. Најтеже нам је пало када је све прошло и када сам у мамином телефону видјела да су се она и Дача тог дана чули 14 пута, од тада понавља да су тада причали као да су знали да се никада више неће чути и то ме много боли", рекла је Сузана и потом додала:
"Дачу су сви вољели, вољели су дружења са њим, а он је често умио да са разних прослава оде раније, јер је знао да каже: "Кадгод је најљепше, нешто се деси", а он се од проблема увијек склањао, једноставно је био такав.
Сузана је чак једном приликом рекла и да њен отац и послије две године није крочио у Дачину собу, а како каже, мајка и кад уђе, има осјећај да ће својим присуством покварити тај мирис.
"Отац и даље не улази у собу, мислим и да неће ући. Све је исто као што је било и прије двије године. Његова флашица са водом је и даље ту. Постељина на кревету није опрана. Све што је у соби оставио ништа се не дира", каже Сузана.
Масовни убица, родом из истог села, подсјетимо, кобне вечери је без икаквог разлога пуцао на омладину која се често окупљала код споменика Равни Гај, гдје су умјели и сатима да сједе, друже се уз пјесму и смијех. Пуцњава из "калашњикова" и потом јауци и вапаји у помоћ прекинули су то вече - за неке од њих то је било посљедње заједничко окупљање. Поред Далибора, Урош Блажић је у Дубони стрељао и брата и сестру, Милана и Кристину Панић.
"Држала сам га у рукама..."
"Мој Дача је тог дана отишао на посао, вратио се кући, донио је и лијекове својој баби која је била болесна. Требао је да полаже за камион, одвозао је посљедњи час. Навео је да не спремам ништа за вечеру јер ће он купити пљескавице да сви заједно једемо. Он и ја смо сјели да гледамо утакмицу. Међутим, стиже му порука да су се другари скупали, и рекао ми је да иде на 15 минута да се дружи са њима и да неће дуго јер сутра ради. Одлази, чујем први пуцањ, рафал, кажем Мишо неко пуца, он ми каже можда се неко оженио, а ја му кажем овако се не пуца. Комшиница зове Мишу и каже дјеца су убијена", испричала је Далиборова мајка, Данијела, на једном од суђења, па потом наставила даље:
"Долазим код школе и вичем Дачо, сине, Дачо. Мој Дача је ту знала сам, ушла сам у школско двориште и угледала сам Дачу испод стола, Миша је мислио да је побјегао па је отишао иза школе. Кажем му Мишо, наш Дача лежи овдје. Ставили смо га у кола, држала сам га у рукама, дозивала, мајица му се подигла, има крви на стомаку, притискала сам да не искрвари. У Хитној је 45 минута трајала реанимација. Погођен је у стомак. Дијете које мрава није згазило. Све сам изгубила...
Туђом бахатошћу и кривицом, поред њих троје у Дубони, убијени су и млади из Малог Орашја, Петар Митровић, његов брат од стрица Марко Митровић, Немања Стевановић, Лазар Миловановић, Александар Миловановић и Никола Милић.
Убица, Урош Блажић, ухапшен је након вишесатне потраге, а тај масакр у Дубони и Малом Орашју, обиљежио је црни мај 2023. године, и то само дан након ужаса у ОШ "Владислав Рибникар", и отворио бројна питања која и данас не налазе одговоре - зашто је до масакра уопште дошло, зашто је Блажић побио сву ту невину дјецу?
Због масакра који је те вечери починио Урош Блажић првостепеном пресудом Вишег суда у Смедереву осуђен је на 20 година затвора, а исту казну добио је и његов отац пуковник Војске Србије Радиша Блажић за кога је утврђено да је наоружао сина нелегалним оружјем који је користио кобне вечери.
.webp)
