Након велике полицијске рације у мигрантском кампу код Сарајева - будно се прати ситуација у БиХ. Уведене су јаче безбједносне мјере, а европски медији упозоравају - на подручју Балкана дјелује око 20 екстремистичких џихадистичких ћелија, којима је циљ извести терористичке нападе.
Декан Филозофског факултета у Мостару Дражен Барбарић гостовао је у Дневнику ХТВ-а те говорио о ситуацији у БиХ.
Барбарић се осврнуо на хапшења у Сарајеву те рекао како би се на прву могло рећи да се ради о показној вјежби у Босни и Херцеговини с обзиром на промијењени контекст политика европских држава и ЕУ-а око миграната те јавног наратива.
- Ради се о томе да БиХ себе прикаже као марљивог ученика Европске уније, додао је Барбарић.
Истакнуо је како овако децентрализован систем може бити врло ефикасан у смислу оперативног дјеловања.
- Под претпоставком да постоји политичка воља и функционални политички оквир дјеловања таквог децентрализованог система. Ако имате политичке актере који задржавају приљев илегалних миграната у БиХ, у том случају ни најцентрализованији полицијски систем не може помоћи, рекао је.
"Клице потенцијалне радикализације"
Познато је да се дио држављана БиХ, који се борио на страни ИСИЛ-а, вратио у земљу.
- У тренутку кад имате десетине или стотине повратника, грађана БиХ, који су били учесници тог најмонструознијег пројекта зла у 21. вијеку, кад се врате, као грађанин БиХ имате осјећај нелагоде. Њихова реинтеграција у друштво одвија се у потпуној тами. Они се нису вратили у БиХ јер су доживјели просвјетљење, него јер је ИСИЛ поражен. Та идеја која је била у њима, није угасла. Они остају као клице потенцијалне радикализације, рекао је Барбарић.
"Права адреса за рјешавање овог проблема није Сарајево, него Анкара"
Сматра како је БиХ због безвизног режима закомпликовала је живот по питању илегалних миграција.
- Само дио тих људи слијеће у БиХ преко безвизних режима. Најзначајнији дио илегалних миграната пролази кроз БиХ - Балканском рутом. Они су ушли преко тла ЕУ-а у БиХ. Права адреса за рјешавање овог проблема није Сарајево, него Анкара. Вањске границе Европске уније не бране се у Цазину, Бихаћу, Тузли или Блажују. Бране се на обалама Егејског мора у договору са службеном Анкаром, рекао је.
Потенцијална безбједносна пријетња у БиХ
Терористички чин Хамаса, каже Барбарић, показао је дубоку подијељеност друштва у БиХ, која није искључиво национална.
- Ови догађаји су показали да смо се разврстали у два супарничка табора. Највећи заговорници грађанске државе у БиХ, тражили су у почетку лакше околности и легитимацију терористичких дјеловања Хамаса. Данас су сврстани на пропалестинску страну са страшном ароганцијом, дискредитацијом и агресивним вербалним нападима на све појединце и институције који се с њима не слажу. То је потенцијална безбједносна пријетња у БиХ, закључио је.
У Босни и Херцеговини посљедњих дана степен сигурности подигнут је на виши ниво. Полиција претражује мигрантске кампове.
- Наслиједили смо неке проблеме који говоре о јако слабо организованој граничној служби. Недостаје стотине људи да бисмо квалитетно покрили граничне прелазе, али ту причу о мигрантима можемо рјешавати само заједно. Мигранти не долазе из Босне и Херцеговине, нагласио је Елмедин Конаковић, министар вањских послова БиХ.
-У вријеме кад смо ми упозоравали да нису мигранти, заправо само избјеглице, већ војно способни мушкарци од 24 до 34 године и да њихов дакле реално постоји и други циљ њиховог одласка, тада смо проглашени радикалним научницима чији су резултати истраживања заправо обједињени, а сада се показују тачни, истакао је Санди Диздаревић, стручњак за тероризам и сигурност из Мостара.
Конаковић уз то упозорава и да су мигранти који улазе у БиХ, већ били на тлу ЕУ-а.
- Они долазе преко Босне и Херцеговине, али улазе негдје у Европску унију прво, па онда долазе у Босну и Херцеговину, тако да је то важно нагласити, рекао је Конаковић.
На подручју Балкана дјелује двадесет екстремистичких џихадистичких ћелија с циљем терористичких напада диљем Европе, упозоравају еуропски медији. Познато је да у Босни и Херцеговини такође дјелују изузетно снажне џихадистичке организације. То су углавном повратници с ратишта у Сирији и Ираку, који регрутују нове чланове и међу мигрантима који пролазе балканском рутом према западној Европи.
- Можемо то на неки начин очекивати, али морамо бити спремни да то све предухитримо, да се то не догоди. Свјесни смо опасности, свјесни смо одакле опасност долази и вјерујете ми да будно мотримо на те људе и на те организације тако да вјерујемо да неће бити никаквих непредвиђених дешавања унутар БиХ, нагласио је Ненад Нешић, министар безбједности БиХ.
Међу њима посебно се истиче терористичка мрежа Балкански лавови, чији је циљ, како пишу поједини талијански медији, оснажити рубна подручја тог покрета и покренути нове терористичке акције у Еуропи.
(ХРТ)