- Дошли у стан, покупили, одвели горе према Љутој, и побили. Петар је побјегао до неке страже и ту су га опет стигли, вратили и убили - прича Нада Манигода.

Није Нада једина која је изгубила више чланова породице. Славковог оца су убили на кућном прагу, а он је, каже, једва извукао живу главу.

Коњиц је један Аушвиц. Гдје су људи мучени, па убијани. Kоњиц је једно страдално мјесто, где су људи доживјели голготу - додаје Славко Нинковић.

А голготу су доживјела 383 Kоњичана, колико их је уклесано на спомен обиљежју у Гацку. И након три деценије од злочина, туга и бол је иста. Многи који су успјели преживјети, своје уточиште нашли су у општини Гацко.

Ми се овдје сваког 1. маја сјећамо невиних, страдалих, српских жртава општине Kоњиц. Ове године посебно је важно, у свјетлу посебних напада на српски народ и оптуживање да смо ми геноцидни. А управо нека дођу овдје и нека виде ти шта је геноцид. Геноцид је убити малу дјецу, убити читаве породице - изјавио је Огњен Милинковић, начелник Гацка.

Срби су највише страдали у селима Брадина, Блаце, Церићи и Доње село, али и у коњичким логорима Мусала и Челебић. Велики ударац за Kоњичане био је када је Дејтоном ова општина, припала Федерацији, иако су је они војнички одбранили.

- Неколико злочинаца је одговарало за логор у Челебићу, али врло мало. На страховит злочин, који је имао у неком облику и размјере геноцида. Брадина, Блаце су страдале у потпуности. И цивили и сви остали, и дјеца. Били су систематски уништени, пљачкана је имовина, попаљене су куће, сви су били затворени. Опустошена села у потпуности - наглашава Зоран Пологош, предсједник Удружења Коњичана.

На данашњи дан прије више од три деценије страдала је прва српска невина жртва у Kоњицу, Ђорђо Магазин убијен је на прагу цркве Светог Василија Великог. Прије Одбрамбено отаџбинског рата у Kоњицу је живјело око 7.000 Срба, данас их тамо живи око 200.

Пратите нас и путем Вибера