Мирка, сина јединца сахранила је Новка Ђукић. Ни 33 године правду дочекала није, а сваку наду је изгубила да ће се то икада и десити. Управо то каже и боли више од свега.
"Они само на Србе, Срби не ваљају. А даће Бог и њима ће се окренути. Из Зенице сам избјегла, напатила се ко црни враг и изгуби то своје злато највеће на свијету", рекла је Новка Ђукић.
Тада деветогодишњи Брано Вучетић остао је без цијеле породице, у походу сребреничких муслимана. Његову причу данас многи знају, а нису годинама, јер се о српском страдању причало није. И сам је био заробљен и преживио све страхоте рата. 33 године вапи за правдом.
"У том нападу убијен је отац ми који је само бранио нас малољетне и кућни праг, имали смо неке сеоске страже, и брат ми који је имао 17 година, који није био војна легитимна мета. Прије тога су ми убили мајку у једној засједи која је исто била цивилна жртва, а за све те злочине који су се десили никад нико није одговарао, поготово Насер Орић", рекао је Брано Вучетић.
Правду желе све породице српских жртава страдалих у средњем Подрињу и Бирчу. Док се то не догоди, њихова душа неће бити смирена, кажу породице жртава.
"Неправда је и то је то. Изгубила сам мужа у рату. За злочин нико није одговарао, је ли то већа бол? Сигурно, то је већа бол", рекла је Загорка Колар.
"Тридесет три године откако су изгинули, откако нико одговарао није, за ове наше жртве, ни појма... Они своје цијене, а наше не. Ми немамо шта, ми се боримо, али ништа немамо од тога. Јесам, изгубила мужа `92., на Видовдан сахрањен", рекла је Споменка Вучетић.
На подручју средњег Подриња и Бирча убијено је 3.267 Срба. Имена жртава су позната, као и извршилаца, а за ове злочине већ 33 године нико није кажњен.
