Млади у селу Јелићка код Приједора нису од оних који са села одлазе у град. На посао, факултет или у школу путују и десетинама километара, али то им не представља проблем.
"Ми смо прво направили једну кухињу која нам је била потребна, затим смо реновирали салу дома, имамо разних друштвених игара“, каже Драшко Ђурић из Јелићке.
Баве се и пољопривредом, уређују друштвени дом и недозвољавају да село изгуби свој значај. Највеће богатство овог села су дјеца. Срећни су кажу што могу да се окупе и играју сви заједно.
Знамо да се многа села гасе баш због тога јер млади одлазе у градове. Старији мјештани cy срећни што то није случај у селу Јелићка.
"Надамо се да ће наша омладина у томе да истраје и да остају овдје и да препознају колики је значај да човјек буде свој на своме, да остане да чува огњиште и дједовину, јер ми боље земље немамо од ове гдје се данас налазимо“, каже парох Владимир Кос.
Нема тог града који нам може замијенити наше село, поручују омладиници. Зато ће се, кажу и трудити да останy на својим огњиштима и у развој Јелићке улажy колико год буду могли.
