За протјеране и убијене Србе са простора Гостовића код Завидовића служена је литургија, а након тога и парастос у Цркви Свете Петке Параскеве у Модричи. Исти дан су у Гостовићу дјеца славила "дан ослобођења" са заставама под којима су Срби протјеривани и убијани.
Обиљежавање годишњице "ослобођења Гостовића" одржано је уз заставе Р БиХ и велику заставу Армије БиХ уз које су пјевала дјеца.
Као што истичу и у коментарима гдје хвале овакво обиљежавање, ова омладина су будућност БиХ. Није ни први, а вјероватно ни посљедњи пут да млађе генерације учествују у којекаквим маршовима са ратним заставама, маскирним униформама уз повике Алаху Екбар.
Истицање ратних застава уз узнемирујуће повике све је учесталије у БиХ. Санкција за оваква окупљања и истицања поменутих застава нема у ФБиХ, док се у Српској санкционишу одговорни.
Тако вјероватно ни у овом случају, неће се доказати ко је дјеци подијелио ратне заставе и ко је окачио заставу Армије БиХ. Од свега ће остати само још једна провокација из ФБиХ.
На Гостовићу је живјело 1.100 домаћинстава и 3.263 становника.
У нападу 4. децембра 1992. године у Гостовићу и српским мјестима у Жепчу није остао ниједан Србин. Управо у Гостовићу је био и злогласни логор муџахедина за чије злочине нико није одговарао.
