Четрдесетак оџака дими се у општини Источни Мостар, становника је око стотињак. Иако носи статус општине, овдје ништа не указује на то. Нема продавнице, ни кафане али има природних богатстава и плодне земље. Зато је овдје сточарство примарно, краве има и начелник.
- Пашњаци су велики, нема породице која се не бави сточарством у данашње вријеме се може фино зарадити и од тога живјети. Моја породица, буразер, ја, сви смо укључени имамо мању фарму од 20 крава - каже Божо Сјеран, начелник општине Источни Мостар.
Неки праве сир и кајмак, неки продају месо. Ово мјесто је познато по доброј домаћој храни па тржиште није проблем.
Татјана ради у локалном катастру, бави се земљорадњом, каже није лако.
- Што се тиче народа овдје су то већином вриједни и радни људи, у суровим условима живе, баве се претежно пољопривредом сјечом шуме продајом. Тежак је живот, удаљена су насељена мјеста. Нема основних институција које би могле задовољити њихове потребе, продавница, пошта и тако - наглашава Татјана Вучић, Источни Мостар.
Зато су многи још одавно отишли. Неки се и враћају, обнављају се куће и викендице. Добра је клима под Вележом, могао би да живне и туризам.
- На овој смо мапи, односно рути, бициклијада, моториста, кампера - додаје Сјеран.
До Зијемаља односно Источног Мостара долази се макадамом. Из правца Невесиња неасфалтирано је седам километара, а из правца Мостар пет. У рјешавање овога проблема се креће ускоро.
Многи кажу да су ово врата Источне Херцеговине, али оно што је сигурно, Источни Мостар је важно историјско мјесто.
Ово мјесто је дало свој допринос у стварању Српске. Данас овдје нема много мјеста за политику, има за једанаест одборника. А да се уђе у скупштину Источног Мостара потребно је мало више од 10 гласова.
.webp)
