Деценија је прошла, али сјећање Добојлија на поплаву не блиједи. Становници Усоре тог 15. маја први су се нашли на удару ријеке Босне. Међу њима и Споменка Остојић. Не заборавља тај дан.
"У кући са дјецом, вода шушти, на све стране само воду видиш шта друго имаш рећи, на спрату смо живјели, доле вода не можеш изаћи“, прича Споменка Остојић.
Поплављени домови, живот по гаражама, обнова. То је иза њих, али страх кажу никада неће нестати.
"Не волим се сјетити, страшно. То је мени било као да сам филм гледала али касније кад се враћало, кад је вријеме пролазило онда је баш било грозно“, каже Ружа Јовановић.
"Бојимо се што но каже, бојимо се Босне и ет' Босна нам је била...“, каже Гизела Чакаревић.
Босна је тада достигла коту од 721 цм. Однијела је 11 живота. У сјећање на њих ријеком су и данас плутале руже.
"Наша жеља је да се, не само Добоју, него ни било коме другом у свијету, не деси један такав хорор“, рекао је замјеник градоначелника Добоја Славко Ковачевић.
Након поплаве уређен је поток Лијешањ. Дуж магистралног пута у дужини од 1.200 метара град штите бетонски стубови. Главни пројекат заштите града до данас није урађен.
