Уредник Централних вијести АТВ-а и емисије Досије Вања Василић гостовала је у АТВ Јутру гдје је најавила нову сезону Досијеа која је на програму вечерас од 20 и 10.
У новој епизоди Досије ће се бавити убиством полицијског инспектора у Бијељини Ненада Марковића и најмлађим припадником Војске Републике Српске Споменком Гостићем.
"Десило се убиство полицијског инспектора у Бијељини, па ћемо вечерас покушати да предочимо детаље тог случаја. Највише смо се ослањали на приједлог притвора, али да не одајем више детаља. Друга тема је прича коју сам дуго жељела да урадим је мени блиска и мојој колегиници Наташи Милојевић. Доносимо причу о најмлађем борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу. За њега сви знају. Млади људи треба да слушају о некоме као што је Споменко, а не неким другим 'идолим'", каже уредник Досијеа Вања Василић.
Она истиче да ће се ове сезоне посебно пажња посветити темама радних злочина над Србима које су често неиспричане приче.
"Ти злочинци нису пресуђени. Најмање што ми новинари можемо да урадимо је да подсјећамо на то и да одамо почаст тим људима који су дали живот за Републику Српску. Те двије ствари су мени блиске и драге и ја их лично доживљавамо", каже Василић.
Говорећи о самој емисији, Василић подсјећа да Досије постоји колико и АТВ.
"Годинама се мијењао концепт, уредници, водитељи, све то је доживјело промјене. Пратили смо шта наше гледаоце највише занима. То су отприлике реконструкције најтежих случајева у Републици Српској. Колико то људе занима говоре и милиони прегледа на каналу Досијеа. То покушавамо да радимо, али то је врло захтјеван и обиман посао".
Каже да су приватно и пословно ствари испреплетане.
"Приватно и пословно су ствари испреплетане. Када гледам кадрове прома за емисију, на већини тих мјеста сам била и радила. Или кроз Досије или кроз вијести. Скоро све сам радила приче које се тичу полиције и њиховог посла, нисмо само радили приче које су потресле Републику Српску, него смо завирили тамо гдје нико није. Радили смо приче о јединицама МУП-а које нико није. Имали смо привилегију да нама начелници полицијских управа, инспектори који су радили на тешким случајевима пред камерама АТВ-а нама открију детаље који знају бити потресни", каже Василић.
Истиче да је тешко контактирати породице када теба снимати епизоду Доисијеа, али на крају када виде шта је урађено, буду задовољни јер је истина приказана.
"Покушала сам када смо радили те реконструкције да питам породице жртава да ли је то њима у реду да радимо. Било је веома непријатно, али морам рећи да није на прву било "па зашто то радите" и слично", јер нормално је да када је неко изгубио неког свог нију му пријатно да неко чачка по томе. Када виде на крају како је то урађено, виде да то није неко скрнављење или "лешинарење", него је то да се покаже шта се у том случају десило. Било је и оних који нису имали право, али су узели да пријете и говоре шта и како да радимо. Али посао говори за нас, нека и Досије говори за мене".
Напомиње да има доста прича, али да је мало људи спремно стати пред камеру. За добру емисију је потребно и доста времена.
"Сви ми на АТВ-у радимо неколико послова, па се тешко посветимо једном. Ја сам посвећенија Централним вијестима јер су оне бренд. Све буде и прође, али Централне вијести остају иако је Досије Досије. Покушавамо да урадимо и неке приче за које нема довољно времена у вијестима или другим емисијама. Говорићемо ту о друштвеним темама. Имали смо скоро родитеље који се жале на садржај књига својих основаца и средњошколаца", каже Василић.
