'Пас који је волео возове' је југословенски филм из 1977. године, у режији Горана Паскаљевића, а према сценарију Гордана Михића.
Прича прати троје људи, дјевојку Мику која бјежи из затвора и машта о одласку у Париз, бившег филмског каскадера који путује у каубојској опреми с коњем и магарцем изводећи сцене из вестерн филмова, и младића, сироче, који бесциљно лута тражећи давно изгубљеног пса – путеви, снови и жеље им се преплићу и воде их у нови живот.
Филм се сматра једним од најзначајнијих, не само у Паскаљевићевој каријери, него и у комплетној југословнеској кинематографији – с тим у вези је и уврштен у 100 најзначајнихих српских играних филмова, проглашен за културно добро од великог значаја, те употпуности дигитализован.
Да је ова дирљива и симболична прича о животу и сновима, изгубљеним душама и путевима судбине, одушевила критику сведочи и номинација за најбољу режију и Златног медвједа на берлинском филмском фестивалу, као и Бронзана арена на пулском фестивалу – глумица Светлана Бојковић за улогу Мике добила је Златну арену на поменутом престижном фестивалу. Уз Бојковићеву, своје запажене роле одиграли су и чувени Ирфан Менсур, Бата Живојиновић, Павле Вуисић и Данило Бата Стојковић.
'Пас који је волео возове' – субота у 23 часа.
