Влада Републике Српске неће дозволити да се неоправданим поскупљењима одређених роба пониште сви њени напори "тешки" 500 милиона КМ и да се прелију у џепове појединаца који ће остваривати екстра профит, изјавио је вечерас премијер Радован Вишковић.
Вишковић је истакао да је тржишна инспекција на терену, да ће вршити ригорозне контроле и да неће имати милости тамо гдје уоче неправилности.
"То ћемо радити у континуитету. Сматрам да је одређена роба неоправдано поскупјела", рекао је Вишковић за РТРС.
За ову годину најавио је помоћ грађанима Републике Српске којима је најпотребнија.
Вишковић је навео и да је намјера Владе да смањи "сиву зону" у коју су ушли поједини неодговорни послодавци како радници не би били оштећени, да се смањи нелојална конкуренција, а да у републичком буџету буде већи износ средстава.
Он је навео како је један број послодаваца, без обзира на квалификацију, стручну спрему и пословни резултат, пријављивао раднике на најнижу плату на коју су плаћали порезе и доприносе, што није коректно.
У разговорима са представницима синдиката и послодаваца, каже, није се бјежало од диференцираних минималних плата, нагласивши да је ово прво рјешење у регији, а можда и шире.
Иако, како каже, увијек има простора за малверзације, Вишковић је нагласио да Влада Српске овај пут то неће дозволити.
Он је навео и да се систематизације радних мјеста не могу драматично мијењати послије владине одлуке о најнижој плати и додао да Пореска управа Српске има "крвну слику" свих послодаваца.
"Гдје год буде примијећено да се иде у правцу злоупотреба наше одлуке, одмах ћемо реаговати јер она не може бити изиграна ни један одсто", закључио је Вишковић.
Нико у Српској не треба да брине за примања
Нико у Републици Српској не треба да брине за плате, пензије, борачки додатак и друга примања, изјавио је вечерас предсједник Владе Радован Вишковић.
Вишковић је истакао да су пале у воду све приче о наводном банкроту Српске која редовно сервисира своје обавезе, због чега је поносан.
"Ребаланс буџета за 2024. годину је у односу на буџет за ту годину био увећан за 75 милиона, а буџет за 2025. годину је у односу на ребаланс за 2024. годину увећан за 250 милиона КМ и ту је већ било предвиђено око 55 милиона КМ за повећање личних примања", навео је Вишковић за РТРС.
Он је рекао да су медицинским сестрама и техничарима од 1. јануара примања повећана за 100 КМ, те да постоји меморандум са синдикатом образовања и културе за усклађивање плата у тим областима са јавном управом и њима се сваке године плате повећавају за 100 КМ.
"Имамо уставну и законску обавезу повећања плата судија и тужилаца, а то је урађено у августу прошле године. На основу показатеља из јануара донијели смо одлуку да од априла повећамо плате 10 одсто у здравству, полицији, јавној управи...", појаснио је он.
Напоменуо је да је полиција била у посебном аспекту одлуке о повећању плата, наводећи да ће према повећањима полицајац који данас има нето плату 1.600 КМ доћи на износ од 2.250 КМ, чиме се исправља грешка из 2007. године, када је укинуто 30 одсто износа на услове рада униформисаним полицајцима који носе ватрено оружје.
За најављено повећање плата од априла до краја године, наводи он, биће потребно обезбиједити око 180 милиона КМ додатних средстава.
"Обећали смо и пензионерима и борачким категоријама повећање примања од августа три, односно пет одсто за шта ће бити неопходно обезбиједити укупно 40 милиона КМ", истакао је Вишковић.
Подсјетио је да је буџет за борачко инвалидску заштиту 2019. године износио 220 милиона КМ, а данас 460 милиона КМ.
"Буџет за пензионере је био милијарду и 60 милиона КМ, а са овим повећањем од септембра биће двије милијарде. Буџет за плате је био 750 милиона, а данас 1,3 милијарде са овим повећањем. У суштини, све је увећано 100 одсто", нагласио је Вишковић.
Он је додао да ће за период 2023-2025. година Српска вратити више од 656 милиона КМ иностраних кредита него што ће се задужити и зато је степен укупног и јавног дуга Српске на историјском минимуму.
То се, наводи он, може урадити због раста БДП-а Српске, који је од 2019. повећан са 11,2 милијарде КМ, а данас 18 милијарди КМ.
