Процјењује се да ће у Србији, према подацима Фондације за развој науке, због развоја вјештачке интелигенције нестати 70.000 радних мјеста. Александар Мастиловић из Привредне коморе Србије рекао је за РТС да се то неће догодити брзо колико се мисли, али да је потребно да се образовни сектор прилагоди новим условима на тржишту рада.
У наредних пет година би на послу могла да нас замијени вештачка интелигенција. Упозорење да ће се глобално тржиште рада драматично промијенити стигло је са Свјетског економског форума, почетком године.
Процјењује се да ће у Србији, према подацима Фондације за развој науке, због развоја вјештачке интелигенције нестати 70.000 радних мјеста.
Међу њима су у највећој мјери административни службеници, а нешто мање су тренутно угрожени инжењери, умјетници и експерти за различите области.
Александар Мастиловић из Центра за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије оцијенио је за РТС да вјештачка интелигенција неће толико брзо преузети обављање многих послова и да постајемо жртве маркетинга.
"Дође нека технологија о којој разговарамо као да друге не постоје, у овом случају је то вјештачка интелигенција. Мислим да се те ствари неће тако брзо мијењати као што је то презентовано у неким свакодневним контактима", навео је Мастиловић.
Може ли образовни сектор да припреми радну снагу за нове услове
На питање да ли су наше школе спремне да промијене начин рада и да припреме радну снагу за наредних пет година, Мастиловић је одговорио да у процесу трансформације постоје и добри и лоши примјери и да су се одређене реформе у образовном систему већ десиле, али и оцијенио да је потребно да се догоди и револуција у том сектору.
"Мислим да генерално, а то није везано само за Србију, него за читав свијет, сем изнимке неких водећих универзитета, још увијек је главна вјештина којом тренирамо младе у процесу образовања је да добро памте и самим тим смо показали да нисмо добро реаговали на прву револуцију која се десила када су се појавили Гугл и Јаху и када смо могли претражити интернет и наћи информацију", навео је Мастиловић.
Објаснио је да је вјештачка интелигенција напреднија и да не само да може да потражи информацију, већ и да га обради и сумаризује, што је до сада било људско дјеловање.
"Оно што је добра ствар која се ријетко спомиње то је да је свака технолошка револуција у коначници повећала број радних мјеста. То је кренуло и са парном машином, појавом електричне енергије, појавом интернета. Даћу вам врло баналан пример, да ли је неко шездесетих, седамдесетих година могао да замисли занимање програмер, а поготово његову популарност којој смо ми свједочили у овој деценији", навео је Мастиловић.
"Потребно промијенити циљеве учења"
Напоменуо је да је у образовним установама потребно промијенити циљеве учења и да се види шта је оно шта је потребно младима када изађу из система формалног образовања и оду на тржиште рада.
"Ми и сада свједочимо једном јазу који се можда у посљедњих пар година смањио. Прије тога, практично се рачунало на то да кадрови који изађу са универзитета морају пар година да стекну још неке додатне вјештине да би послодавци били њима задовољни и да би почели доприносити", рекао је Мастиловић.
Додао је да вјештачка интелигенција доноси нову парадигму и да ће, примјера ради, једноставна програмерска занимања бити замијењена и да уз добре алате, један старији програмер са искуством од 15 до 20 година, може да замијени тим младих програмера.
"Оно што мене брине је да се постави питање, ко ће бити сениор програмер за 15 година ако одустанемо од тога да школујемо јуниор програмере. Морамо да водимо рачуна да би за неких 15 година они који данас не добијају шансу требало да буду ти возачи вјештачке интелигенције. Можда не треба да их учимо да програмирају, али треба да знају да командују том вјештачком интелигенцијом да добро програмира, а како ће она то радити, зависи од тога какву јој инструкцију дамо", нагласио је Александар Мастиловић.
