У касу угоститеља, трговаца и других привредних субјеката који послују у систему фискализације током новогодишњих празника слило се нешто више од 81,2 милиона марака што је око 30 одсто мање него годину раније, а стручњаци истичу да је пазар отањила беспарица домаћег становништва, али и превисоке цијене робе због којих су туристи мање шопинговали.
Према подацима Пореске управе Републике Српске укупан евидентирани промет преко фискалних каса у малопродаји у Републици Српској током 30. и 31. децембара 2023. године те 1. и 2. јануара ове године, износио је 81,224 милиона КМ, док је годину раније током та четири дана пазар премашио 127,187 милиона марака.
Из података је видљиво да се током празника није ни изблиза трошило немилице, што је својствено за тај дио године јер проста математичка рачуница показује да је промет тањи за чак 45,9 милиона КМ.
Замјеник предсједника и члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Српске “Хорека” Горан Куртиновић каже да су угоститељски радници, без обзира на ове показатеље, задовољни оствареним резултатима рада у данима када је ријеч о прослави Нове године.
"Резултат је можда такав јер се посматра и пазар трговаца и других субјеката фискализације. Што се тиче нас угоститеља пазар је исти или чак већи него годину раније, јер су многи увели дневне журке. Осим тога, Нова година је прослављана викендом што је утицало на већи прилив туриста. Само онај ко се није припремао није добио ништа, а ко је год организовао било какво дешавање задовољан је. Било је много гостију из региона, плус дијаспора и туристи из Европе што је било видљиво и по гужвама на граници“, казао је Куртиновић.
Предсједник Асоцијација самосталних трговаца регије Бањалука Богдан Марјановић каже да је гужви и купаца било па самим тим и промета.
"Не знам да је промет баш толико склизнуо у односу на годину раније. Према гужвама које су владале у тржним центрима рекло би се да је пазар био чак и већи, мале трговине ту нису репер“, казао је Марјановић.
Шта је могло довести до толиког пада у промету, за “Глас”, појашњава економиста Зоран Павловић.
"БиХ, а самим тим и Република Српска нису више атрактивне и повољне са цијенама као раније. Туриста и грађана из дијаспоре је било, али они су углавном дошли у провод. Јели су и пили по ресторанима и кафићима, али нису бог зна колико шопинговали. Ранијих година је било уобичајено да гости који дођу напуне аутомобиле разним потрепштинама за кућу, купују одјећу, обућу, луксузну робу, али то је сада изостало. То је главни разлог зашто је несразмјер у потрошњи толики“, рекао је Павловић и додао да је Хрватска забранила уношење хране што је угрозило и потрошачки туризам који је годинама био активан у БиХ.
Предсједница добојског Удружења грађана “ТоПееР” Снежана Шешлија каже да је на тањи пазар значајно утицала и беспарица домаћег становништва.
"Приходи грађана су благо повећани, а цијене су скочиле и до 30 одсто што се одражава смањењем промета. Потрошња за празнике била је много скромнија па за Божић су многи умјесто традиционалне печенице куповали килограм-два меса, јер себи нису могли приуштити цијело прасе или јагње. Такође, сваке године нашу земљу напусти значајан број становника који трбухом за крухом одлазе у иностранство и то утиче на пад опште потрошње“, нагласила је Шешлија.
Неразумијевање
Зоран Павловић каже да, упркос свему, власти не разумију стварну животну ситуацију грађана.
"Држава с једне стране много троши у непродуктивне сврхе, а с друге има неснабдјевене јавне кухиње за кориснике којима је то неопходно. Новац се утапа у неке беспотребне пројекте, умјесто да се инвестира у отварање нових радних мјеста и производних погона“, рекао Павловић.
.webp)
