Европска централна банка (ЕЦБ) вјероватно ће у наредних неколико дана трећи пут ове године смањити каматне стопе.
Европски економисти сматрају да је треће смањење од четвртине поена вјероватно најава дуготрајнијег убрзања акција званичника који настоје да ублаже утицај на раст еврозоне, који је узрокован продуженим периодом високих трошкова задуживања, а сада се завршава благим заокретом.
Кристин Лагард, предсједница Европске централне банке, у четвртак би могла одговорити на питање о даљем смањењу камата, али и о томе шта се значајно промијенило од састанка у септембру.
Ипак, није се очекивало да ће након септембра и у октобру бити разматрано да се смање каматне стопе, те се сматрало да ће се о овоме говорити тек у децембру.
Након што је 12. септембра други пут ове године смањена каматна стопа од стране ЕЦБ-а, званичници су искључили могућност смањења и у октобру.
Тако је Петер Казимир, гувернер Словачке централне банке, тада рекао да ћемо на смањење камата готово сигурно чекати до децембра, јер ће веома мало информација бити доступно до 17. октобра.
"Независне" су питале домаће стручњаке шта ово значи за БиХ, те да ли ће се након трећег смањења камата од стране ЕЦБ-а, оне почети смањивати и у БиХ.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да је, усљед успјеха са обарањем инфлације и њеним свођењем у циљане оквире од два одсто, ЕЦБ напустила рестриктивну монетарну политику и кренула са смањењем референтне каматне стопе.
"То ће неминовно водити смањењу каматних стопа и код нас. У првом таласу ће се смањити каматне стопе код дужника са флексибилним стопама, а затим ће доћи до опадања и осталих каматних стопа као резултат јефтинијих извора средстава за комерцијалне банке. Ово све под условом да не дође до неких непредвиђених екстерних шокова који би имали наглашени инфлаторни карактер", појаснио је Млинаревић.
Слично мишљење има и економиста Игор Гавран, који каже да је у сваком случају ово додатни аргумент да се каматне стопе снизе и у БиХ.
"Ипак, познајући банке и њихово фокусирање искључиво на максимизирање добити, не сумњам да ће одгађати и она смањења на која су обавезне (када је клаузулом у уговору о кредиту утврђена директна веза између каматне стопе и референтне европске стопе), а врло је упитно хоће ли икада смањити оне каматне стопе гдје немају такве обавезе. Такођер сам сигуран да ће искористити овај пад европских стопа као додатни изговор да не подижу или чак додатно смање своје мизерне камате на штедњу које никада нису адекватно пратиле раст референтних каматних стопа када су расле претходних година. Једноставно, пословање банака у БиХ и њихова абнормална добит показује аномалије на тржишту које се очито неће ријешити саме и потребна је интервенција регулатора не само у области каматних стопа, него и накнада за остале услуге које су углавном претјеране, неке и апсурдно високе, а углавном немају везе са стварним трошковима које пружање тих услуга ствара", нагласио је Гавран.
