Грчком туристичком сектору је пред љетњу сезону потребно још око 80.000 радника.
Послодавци се због недостатка радне снаге све више окрећу како тражиоцима азила у Грчкој, тако и радницима из иностранства.
Хотелијери у Грчкој све теже проналазе менаџере рецепција, чистачице, спасиоце, портире, конобаре и куваре, а са великих острва као што су Крит и Родос стиже све више вијести о послодавцима који „краду“ запослене од конкуренције и обећавају им боље плате и услове.
- Туризам је дефинитивно у порасту, али ових дана Грци више воле да раде канцеларијске послове од девет до пет који не захтијевају рад ноћу или преко викенда - изјавио је власник ресторана Димитрис Статокостопулос.
Према званичним подацима, туризам чини 25 одсто грчког бруто домаћег производа и представља мотор тамошње привреде.
Предсједник Панхеленске федерације радника у угоститељству и туризму (ПОЕЕТ) Јоргос Хоцоглу наводи да је актуелна ситуација дјелимично посљедица пандемије вируса корона која је довела до егзодуса радника.
- Оно што видимо је невиђени недостатак квалификованих и искусних радника, посебно у хотелијерској и прехрамбеној индустрији - додаје Хоцоглу.
Погођени и грађевинарство и пољопривреда
Туризам није једини сектор у Грчкој који је погођен недостатком радне снаге, преноси Гардијан.
Грађевинарство и пољопривреда су такође погођени мањком радника у земљи која се не само суочава са драматичним демографским падом, већ се и даље опоравља од егзодуса више од 500.000 углавном висококвалификованих студената и радника на врхунцу своје скоро деценијске економске кризе.
У покушају да ријеши проблем грчка влада је покушала да легализује статус око 30.000 нерегистрованих миграната. Такође је потписан низ билатералних споразума „за мобилност радне снаге“ са трећим земљама међу којима су Египат, Вијетнам, Бангладеш, Грузија, Индија и Молдавија, како би умањила кризу на тржишту рада.
.webp)
.webp)
