„Dejli ekspres“ navodi da je Adrijan Aš, direktor istraživanja u „Bilion valutu“, upozorio da je ruska kupovina zlata „loš znak“ za svjetski mir i saradnju.

Pozivajući se na Svjetski savjet za zlato, britanski list primjećuje da je Rusija povećala svoje rezerve za 145,5 tona u prvom kvartalu ove godine, što je 68 odsto više nego u istom periodu 2018. godine.

Inače, povećanje zaliha zlata dešava se paralelno sa stalnim trendom dedolarizacije u Rusiji, pošto su vlasti pojačale svoje napore da se udalje od američkih sredstava, odlučujući se za transakcije u nacionalnim valutama.

Britanski tabloid ističe da Rusija time osigurava da njen ekonomski interes bude zaštićen čak i ako američki dolar doživi veliki pad.

Uprkos brzorastućim rezervama, ruske zalihe zlata i dalje predstavljaju manje od 20 odsto ukupnih deviznih rezervi, naglasio je Aš.

Međutim, ako se trend kupovine zlata nastavi istim tempom, Rusija će prestići Francusku i Italiju i ući u krug prve tri zemlje po količini zlatnih rezervi.

„Zlatno pravilo je da onaj ko posjeduje zlato ima moć. Iako zlato nije imalo nikakvu zvaničnu ulogu u monetarnom sistemu već skoro 50 godina, nije slučajno da Sjedinjene Države prednjače u kupovini tog plemenitog metala. Rusija vidi dragoceni metal kao način da se osigura od ekonomskog uticaja SAD“, kaže Aš.

Nezavisni ekonomski ekspert Andrej Suzdaljcev objasnio je da se situacija na finansijskom tržištu mijenja i da Rusija nije jedina zemlja koja aktivno kupuje zlato, te da je to opšti trend koji je izazvan nesigurnošću u stabilnost dolara.

Šef Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina je nekoliko puta objasnila da zemlja diversifikuje svoje devizne rezerve više nego druge države zbog ekonomskih i političkih rizika sa kojima se suočava.