Минимална зарада у Њемачкој треба да порасте у два корака на 14,60 евра на сат до 1. јануара 2027. Већ почетком наредне године биће 13,90 евра, према плану Комисије за минималну зараду.
Компромис који је предложила предсједник Кристијане Шенефелд усвојен је једногласно, саопштила је комисија у петак. Тренутно је минимална зарада 12,82 евра.
Комисија за минималну зараду одлучује сваке двије године о усклађивању тог износа. У комисији представнике имају синдикати и послодавци, а влада затим одлуку спроводи уредбом.
Одлука о садашњој висини минималца донијета је противно гласу синдиката, уз одлучујући глас предсједника комисије.
Овај пут се, рекла је Шенефелд, дошло до одрживог компромиса који обезбјеђује равнотежу између интереса радника и предузећа.
У вези с очекивањима у јавности да минимална зарада буде 15 евра - што захтијевају социјалдемократе (СПД) - навела је да су разговори били веома тешки.
То је потврдио и главни преговарач Њемачке конфедерације синдиката Штефан Керцел.
Представник послодаваца Штефен Кампетер пожалио се на велики политички притисак на комисију посљедњих мјесеци.
СПД се зимус у предизборној кампањи залагала за минималац од 15 евра на сат.
Међутим, коалициони споразум који је СПД као мањински партнер потписала са демохришћанима (ЦДУ/ЦСУ) није предвидио конкретно повећање.
Минималну зараду је увела влада демохришћанске канцеларке Ангеле Меркел 2015. године.
Када се у октобру 2022. минимална сатница повећала на 12 евра, влада социјалдемократе Олафа Шолца је изузетно преузела одлучивање умјесто комисије.
Нови канцелар Фридрих Мерц (ЦДУ) је у једном скорашњем интервјуу јасно рекао да "неће бити законског аутоматизма".
Кључни фактор за одређивање доње границе зараде је досадашњи развој плата према колективном уговору, које израчунава Савезни завод за статистику.
Поред тога, као оријентир се користи средња плата. Минимална зарада је примјерена ако износи 60 одсто националне средње зараде, односно статистички израчунате половине.
Циљ је да се спријечи да у будућности још више људи буде сиромашно. Прошле године је, према званичној статистици, 15,5 одсто становништва било у ризику од сиромаштва - око 13,1 милион људи.
Према дефиницији Европске уније, сиромашнима се сматрају сви који располажу са мање од 60 одсто средњег дохотка укупне популације. У 2024. то је износило 1.378 евра мјесечно, након пореза и доприноса, за особу која живи сама.
(б92)
