Њемачки произвођач батерија Варта поново тражи помоћ улагача и банака због велике кризе у пословању!
Компанија је закључила да предложени план реструктурирања "више није адекватан" да би се остварило профитабилно пословање до краја 2026. године. Тојнер је у компанију, подсјећа њемачка агенција ДПА, убризгао додатних 50 милиона евра док су банке ублажиле услове кредитирања и продужиле уговоре како би се Варта финансијски стабилизовала.
Њемачки гигант објавио је у четвртак да се криза у пословању додатно продубила у свим сегментима и додала да разговара с повјериоцима и улагачима.
Варту су уздрмали пад потражње и јефтинија азијска конкуренција, али и кибернетички напад у фебруару. Потражња за малим литијум-јонским батеријским ћелијама за производе попут слушалица осцилира, а неочекивано је ослабила и потражња за системима складиштења енергије произведене у соларним инсталацијама, преноси Курир.
Компанија се жали и на ниске цијене конкурената у сегменту система за складиштење енергије и на континуиране проблеме у ланцима снабдијевања. Хакери су при томе напали у фебруару Вартине компјутерске системе и парализовали производњу на више недјеља.
"Економске посљедице хакерског напада још није могуће процијенити“, саопштила је Варта одгодивши презентацију консолидираних финансијских извјештаја за 2023. годину.
Компанија, која је основана давне 1887. године, запошљава око 4.700 радника.
Један од водећих функционера компаније, подсјетимо, дуго година био је и српски научник Дејан Илић који је са својим истраживачким тимом у Варти развио револуционарни систем микробатерија који се данас користи у готово свим преносним уређајима.
Илић је за креацију микробатерије и смарт картице 2005. године добио награду за животно дјело Светског удружења хемичара док је Варта Микробатери проглашена за најуспјешније предузеће у Њемачкој.
Позната њемачка компанија Илиг, подсјетимо, морала је у уторак да покрене стечај пред судом у Хајлброну. Свјетски лидер у производњи машина и алата за термоформирање је инсолвентан.
Занимљиво је и да су први астронаути на Мјесецу 1969. године користили камеру која је имала батерије компаније Варта.