Спољнотрговинска размјена из године у годину расте, а и увоз и извоз се све више повећавају, показују подаци из билтена Завода за статистику Републике Српске о спољној трговини.
Како се наводи у овим подацима, током 2018. године размјена је износила 8,9 милијарди КМ, увоз је износио 3,7 милијарди КМ, а извоз 5,2 милијарде КМ, док је дефицит износио 1,4 милијарде КМ, а покривеност увоза извозом 71,7 одсто.
"Током 2019. године размјена је износила 8,3 милијарде КМ, извоз је био 3,6 милијарди КМ, а увоз 4,7 милијарди КМ. Дефицит је износио 1,1 милијарду КМ, а покривеност увоза извозом 75,5 одсто. У 2020. години размјена је износила 7,8 милијарди КМ, извоз 3,3 милијарде, а увоз 4,4 милијарде КМ. Покривеност увоза извозом била је 75,9 одсто, а дефицит око милијарду КМ", пише у подацима.
Годину касније размјена је била око 10 милијарди КМ, увоз око 4,4 милијарде, а извоз око 5,6 милијарди КМ. Дефицит је износио 1,1 милијарду КМ, а покривеност увоза извозом 79,4 одсто.
"Током прошле године размјена је износила 12,6 милијарди КМ, увоз је износио 7,1 милијарду КМ, а извоз 5,4 милијарде КМ. Покривеност је износила 75,7 одсто, а дефицит 1,7 милијарди КМ", наводи се у подацима.
Економиста Саша Стевановић рекао је за "Независне новине" да је добро да као друштво имамо већи обим спољнотроговинске размјене у економији коју мјеримо БДП-ом.
"Извоз је показатељ раста наше конкурентности и свједочимо да је он значајно растао. У пет година 50 одсто. Дефицит који смо прошле године остварили посљедица је раста цијена нафте, енергије. Једном ријечју, жртва смо геополитичких промјена и парадигме свјетског одлучивања. То је посљедица чињенице да имамо отворену економију. Имамо отворенију економију него већина земаља, нпр. САД су мање отворена економија него наша. Када имате отворену економију, имате отворен пут за екстерне шокове, за увоз кризе итд. То је ипак, по мом мишљењу, добро, јер тјера нас да прилагођавамо наш систем динамикама промјена у свијету, мотивише нас да трагамо за политикама, инструментима и мјерама да одбранимо наш ниво дохотка, наше економско ткиво. То нас држи буднима и подстиче еволуцију наше економије", објашњава Стевановић.
Додаје да је егзактна чињеница да је екстерни шок умањио економију за 600 милиона марака претходне године.
"Међутим, и поред тога, највећим дијелом због инфлације је економија порасла, али не треба бити нијем на чињеницу да је она у реалном смислу такође порасла за четири одсто. Значи да смо ипак успјели да задржимо реални раст економије и поред чињенице да је финансијски и економски неред у свијету. За ниво БиХ не треба ни коментарисати о проблемима. Тај неред се наставља, извоз нам се успорава, дефицит се повећава, али се ипак тај екстерни шок на економско ткиво још држи под контролом. Подаци да нам за првих осам мјесеци реални индекс малопродаје расте за 10 одсто, профити расту за 10 одсто, јавни приходи расту за 10 одсто, указују да економија добро функционише, да је оријентисаност на раст доходака, плата и пензија била добро одмјерена и да ће нам подаци у наредном периоду пружити јасније сигнале о исправним активностима, политикама и мјерама", закључио је Стевановић.
