Њемачку привреду чекају озбиљне посљедице ако се распламса царински сукоб са Сједињеним Државама. "Царински рат" нарочито не одговара фармацеутској, аутомобилској и машинској индустрији.
Ескалација значи велике губитке за ове секторе, наводи се у студији коју је наручила Фондација за породична предузећа.
Амерички предсједник Доналд Трамп је увео или најавио високе царине на робу из цијелог свијета и изазвао несигурност својим бројним заокретима у економској политици.
Због тога постоје напетости са Европском унијом, али и са Кином.
У студији се говори о хаосу у свјетској трговини и великој неизвјесности.
Истраживање се бави различитим сценаријима ескалације између ЕУ и САД, са посебним освртом на њемачка породична предузећа.
Студију је израдио Габријел Фелбермајер, директор Аустријског института за економска истраживања у Бечу, заједно са тимом Института за свјетску економију у Килу.
Тако је у сценарију "царински рат" претпоставка да Трамп уводи паушалне додатне царине од 25 одсто на сав увоз робе из ЕУ, а Унија одговара истим наметима на увоз из САД.
Рачуна се и да слиједи порез на увоз услуга из Америке.
Као посљедица царинског рата, њемачки извоз у САД пада за скоро 43 одсто, укупни њемачки извоз за 3,2 одсто, а бруто домаћи производ за 0,2 одсто.
Фармацеутски сектор пролази најтеже са дугорочним падом производње од 8,7 одсто, а слиједе сектори моторних возила и машина.
САД користе царине као средство уцјене, рекао је Рајнер Кирхдерфер, члан управног одбора Фондације за породична предузећа. То доводи до огромне несигурности.
Компаније морају бити заинтересоване за договор са САД, а ЕУ треба храбро и мудро да крене тим путем.
Према студији, у случају свеобухватног трговинског споразума, њемачки БДП дугорочно може да порасте за 0,6 одсто.
