Уколико САД уведу санкције Нафтној индустрији Србије, од 1. јануара наредне године, то би значило потпуну катастрофу за ову компанију, али и многобројне друге које су пословно повезане с њом.
Каже ово за "Глас Српске" директор Института ФЕФА, генерални секретар Националног нафтног комитета Србије и члан Програмског комитета Свјетског нафтног савјета из Лондона Горан Радосављевић, наводећи да ако се обистине медијске и политичке спекулације да ће САД увести ове санкције, то би вјероватно значило и да би се све банке, али и компаније које раде са НИС-ом нашле под лупом и великим притиском америчке администрације, поготово оне са иностраним капиталом и власништвом. Појашњава да се на примјерима санкционисаних компанија из Републике Српске може најбоље видјети како то функционише у пракси.
- Морам признати да не вјерујем да је један такав сценарио могућ. Сматрам да је мало вјероватан, јер још увијек не постоје неке званичне потврде о томе. Ако ипак којим случајем дође до тога, стављања ове компаније на америчку црну листу, то би сигурно довело до несташице горива у Србији, јер не постоје алтернативни извори снабдијевања да се покрије разлика у мањку горива на тржишту. Истина, постоје одређене стратешке резерве, али оне нису довољне. Овакав развој ситуације би онда довео и до раста цена на бензинским пумпама. Чак и ако не би било несташица, очекивања би дизала цијену. То би онда довело до ланчане реакције, с обзиром да су цијене нафтних деривата уграђене и у цијене готово свих производа и услуга - сматра Радосављевић, додајући да НИС већ годинама отежано послује због раније уведених санкција "Гаспрому".
На питање шта би се десило ако би се и ЕУ прикључила и солидарисала са САД, Радосављевић одговара да је процес одлучивања унутар ове заједнице другачији од оног у Америци те да је о том питању потребна сагласности свих чланица. Указује да и поред тога Америка има разне и моћне механизме притиска, којима може условити и друге државе да им се прикључе у санкционисању да ли појединца или компанија. Најгори сценарио, како сматра, би био уколико би хрватски нафтовод ЈАНАФ обуставио испоруке нафте, а с којим НИС има склопљен дугорочни уговор о транспорту.
Мишљења је да би се све ово негативно прелило и на Републику Српску, односно њено нафтно тржиште, на ком постоји значајан број бензинских пумпи у власништву НИС-а, али би, увјерен је овај стручњак, то имало далеко мање негативне ефекте него у Србији.
- На тржиште Републике Српске долазе одређене количине нафтних деривата из Рафинерије у Панчеву која је у власништву НИС-а. Ако дође до прекида у испоруци сматрам да би се та разлика у доброј мјери могла надокнадити преко Луке Плоче, гдје се налазе нафтни терминали. У првом периоду санкције би вјероватно пореметило снабдијевање, али дугорочно гледајући, адекватна алтернатива постоји, што није случај и са Србијом - поручио је Радосављевић.
Економиста Љубодраг Савић сматра да у случају увођења америчких санкција Србија има двије опције - прва да преузме већинску контролу над НИС-ом, а друга да уведе санкције Русији како се та "компанија не би дирала".
- Власти имају двије алтернативе, али су обје неприхватљиве за Србију. То је ситуација из које је практично немогуће наћи задовољавајуће рјешење и за једну, и за другу и за трећу страну - каже Савић.
Хил се прави Енглез
Предсједник Србије Александар Вучић недавно је упозорио да ће, према његовим сазнањима, САД увести санкције Нафтној индустрији Србије због руског власништва над том компанијом. Изнио је процјене да би се овим санкцијама могле придружити Велика Британија и Европска унија. Да ли ће до њих и доћи, амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил није желио потврдити, али ни демантовати, али се из његовог одговора могу наслутити наредни потези одлазеће америчке администрације. Хил је наиме истакао да потенцијалне америчке санкције НИС-у немају за циљ да на било који начин нашкоде српској привреди.
