Не, није никаква грешка, а није ни превара. Притом чак не треба ништа да радите! Да бисте од почетних 10.000 КМ дошли до 200.000 КМ, потребно вам је само вријеме. И 10.000 КМ наравно.
Тајна је, ако се то уопште може назвати тајном, у сложеном каматном рачуну, односно камати на камату. Алберт Ајнштајн је својевремено говорио: “Сложено укамаћивање је осмо свјетско чудо. Онај ко то разумије, зарађује. Онај ко не разумије, плаћа.”
Ако ово преведемо на улагање у акције или удјеле инвестиционих фондова, сложени каматни рачун би представљао реинвестирање дивиденди и капиталних добитака, а инвестициони фондови најчешће функционишу по овом принципу и нуде реинвестирање вашег новца.
Ако у фонд инвестирате 10.000 КМ и на крају године остварите нпр. 8% приноса, у идућој години се инвестира и почетних 10.000 КМ и ових 8% које сте добили, а не само почетних 10.000 КМ. На тај начин у сваку идућу годину улазите са све више средстава, наравно, ако је година била позитивна.
Да би почетних 10.000 КМ прерасло у 200.000 КМ, потребно је 39 година, под условом да се на уложена средства остварује зарада од 8% годишње. Дакле, ако са 25 година уложите 10.000 КМ у неки инвестициони фонд, приликом одласка у пензију имаћете 200.000 КМ на рачуну, а да притом не морате ништа да радите. Сав посао ће за вас обављати стручњаци у фонду и „господин тржиште“. Ако мислите да је принос од 8% годишње нереалан, размислите још једном.
Најпознатији берзански индекс на свијету, С&П 500, који прати акције 500 највећих америчких компанија, у просјеку расте 11% годишње. И поред два свјетска рата и осталих сукоба у свијету, повремених периода високе инфлације, рецесије и пада привредне активности, овај индекс је у претходних стотињак година у просјеку растао 11% годишње.
За оне којима Америка изгледа далеко и немају довољно повјерења да улажу у акције, може бити занимљив податак да на Бањалучкој берзи могу да се купе корпоративне обвезнице већег броја домаћих привредних друштава, чије камате се крећу од 6% до 7,50% годишње.
Ако сте генерално скептични према берзи и хартијама од вриједности, знате ли да је цијена злата у претходних 25 година порасла 10 пута, што представља просјечан раст од 9,6% годишње. А шта тек рећи за Биткоин, чија је цијена за само 5 година порасла невјероватних 14 пута, односно 70% годишње?!
Управљати новцем никад није лако, али је пуно лакше када имате праве информације. Уколико размишљате како да пласирате свој новац и остварите додатну зараду, одговоре можете добити на конференцији Фундаментал, која ће 25.3.2025. године у Бањалуци окупити релевантне стручњаке из свијета капитала и инвестирања. Улазнице за конференцију су у продаји и можете их пронаћи на њиховом званичном сајту фундаментал.ба.
