Krizu dobro pamte banjalučanke Zora i Ljubica, pa su još ranije ostavile nešto novca u bankama. Kako kažu, da se nađe za ne daj Bože. 

"Nešto malo od ranije čuvam, kako kažu za stare dane i u slučaju bolesti. A kamata je nikakva. Ali moramo, mi smo prisiljeni tako, da moramo. Kad nam zatreba da možemo u svako doba dići taj svoj neki oskudni novac", kaže Zora Tomić.

"Bolje štediti nego potrošiti ono što čovjek zaradi. Ipak, mi penzioneri teško živimo. I to, ta ušteda je bila iz prošlih vremena dok smo radili. Ipak onoliko koliko imam rađe dajem u banku nego da držim u kući. Strana valuta", rekla je Ljubisa Ćejić.

Skoro 70 odsto od ukupne štednje je u devizama, dok je ostatak u domaćoj valuti. Prema podacima Agencije za bankarstvo Republike Srpske i strana i domaća štednja su u porastu u odnosu na 2017. godinu. Zbog straha od krize, građani se plaše ulaganja u nove investicije, kažu iz Udruženja ekomonista.

"To je takođe jedan od pokazatelja da građani malo strijepe možda za neku budućnost. I možda zbog kompletnog ambijenta u kojem se nalazimo i naravno u takvoj situaciji uvijek je bolje čuvati novac, imati ga. I naravno ona naša neka deviza: Zlu ne trebalo, itd. Što građane sputava da ulažu u neke nove investicije", kaže Rade Šegrt, urednik portala "SWOT".

Ekonomisti kažu da račune građana pune i doznake iz inostranstva kojih je sve više u posljednjih nekoliko godina. Dok raste štednja, rastu i kreditna zaduženja. Krediti građana su za skoro 23 miliona maraka veći od ukupne štednje.