Кина, Швајцарска и Индија су у врху по питању раста златних резерви, показују подаци националних централних банака.
Крајем септембра 2024. године девизни активи свјетских централних банака износили су 14,3 трилиона долара у поређењу са 12,9 трилиона долара годину дана раније.
Апсолутни лидер у њиховом расту била је Кина, која је повећала своје златне и девизне активе за 263,3 милијарде долара. На другом мјесту је Швајцарска са повећањем резерви за 131,9 милијардом, а трећа Индија са 118,1 милијарду долара.
Резерве Њемачке су у протеклој години повећане за 67,2 милијарде долара, Француске за 66,1 милијарду долара, а Русије за 64,7 милијарди долара.
У првих десет су и Сингапур са повећањем од 52,4 милијарде долара, Пољска са 38,8 милијарди долара и Бразил са 31,7 милијарди долара.
Још двадесет регулатора, укључујући централне банке Турске, Јапана и Мексика, повећало је своје активе за десет до 30 милијарди долара, док је код осталих седамдесет раст био до десет милијарди долара.
Истовремено, сваки десети финансијски регулатор забиљежио је смањење својих резерви. Оне су највише смањене у Бангладешу - за 2 милијарде долара, Доминиканској Републици за 1,4 милијарде долара и Украјини за 820 милиона долара.
Девизне активе смањене се у Парагвају, Естонији, Кувајту, Грузији, Јерменији, Уганди и Бахамима.
По обиму девизних резерви, Кина је задржала своје дугогодишње свјетско вођство – на крају септембра 2024. године њене активе износиле су 3,57 трилиона долара. Јапан је заузео друго мјесто са 1,25 трилиона. Швајцарска је на трећем мјесту са активом од 950 милијарди долара.
Четврто мјесто заузела је Индија, која је акумулирала активе вриједне 706 милијарди, а на петом мјесту је Русија са 634 милијарде долара.
Истраживање је изведено на основу информација националних централних банака сто економија свијета, које су крајем децембра 2024. године објавиле податке за септембар.
