“Kada je u pitanju uvoz žestokih alkoholnih pića, prilikom uvoza predviđeno je da se plaćaju carinske dadžbine. Tu prije svega mislimo na carinu, ukoliko se pića uvoze iz zemalja sa kojima nema BiH potpisan ugovor o slobodnoj trgovini, naravno, pripadajući PDV, ali isto tako i akcizu. S obzirom da su alkohol, alkoholna pića, pivo i vino akcizni proizvodi, tada se prilikom uvoza naplaćuje i akciza na ove proizvode,” kaže Ratko Kovačević, portparol UIO BiH.

Dok statistika pokazuje jedno, Banjalučani s kojima smo razgovarali pričaju drugo. Kažu, alkohol ne konzumiraju često, niti troše mnogo novca za njega.

“Sve zavisi od prilike. Nekada se zna desiti da popijem samo jedno piće, nekada tri-četiri.”
“Sve zavisi kada i gdje se izađe, ali 30-40 maraka je sasvim dovoljno.”
“U društvu i pred ručak čašica rakije sa ženom,” otkrivaju Banjalučani.

Da se sve više pije osjete i psiholozi, kojima klijenti sve češće dolaze i to, najčešće, onda kada stvar izmakne kontroli. Stručnjaci tvrde da je alkohol mladima postao stil ponašanja. Kažu, imamo previše tolerantan stav prema alkoholu. Gdje god da odemo, šta god da obilježavamo, alkohol pijemo, kulturološko obilježje nam je tako, kažu psiholozi. 

“Ljudi imaju potrebu da kratkoročno rešavaju određene svoje tegobe, određene svoje probleme, određena razmišljanja, određena opterećenja. Dakle, kompenziraju određene praznine. Javljaju se samo oni klijenti koji su u dubokoj ovisnosti, da, oni se javljaju, ali ovi što umjereno piju i povremeno se opijaju, oni se ne javljaju.
“Iz toga odmah zaključujemo da on bježi od neugodnosti, neprijatnosti. Oni se ne pojavljuju, jer to je njima stil življenja. Ovi ostali su jako ugroženi, gdje se raspada i porodica, raspadaju se odnosi sa drugim ljudima,” rekao je Aleksandar Milić. psiholog.

Alkohol i izvozimo, ali ni približno koliko uvozimo. Lani je zabilježen izvoz nešto manji od osam miliona litara, za šta je naplaćeno oko 24 miliona maraka.