Служењем парастоса, одавањем почасти жртвама, прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа код Централног споменика у Скеланима код Сребренице данас су обиљежене 32 године од страдања овог мјеста и околних села.
Парастос је служен за 305 српских страдалника из овог мјеста и околних села у протеклом рату, од којих је 69 убијено 16.јануара 1993. године.
Парастосу који је служио свештеник скелански Срђан Лаловићи.
Осим чланова породица убијених и великог броја грађана, присуствовао је и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.
Присутни су били и делегација Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Удружења логораша регије Бирач, општине Бајина Башта из Србије те начелници општина Сребренице и Братунац Милош Вучић и Лазар Продановић, делегације општинских и регионалних удружења за његовање традиције ослободилчаких ратова из Српске и сусједне Србије.
Сви они положили су вијенце код спомен-обиљежја погинулим Србима бивше општине Скелани.
Томић је подсјетио на велика српска страдања у Подрињу у посљедњем рату гдје је настрадао највећи број цивила што говори о геноцидним намјерама муслиманске стране.
"Нажалост, нико за те злочине још није одговарао. За злочине су суђени само Срби иако никада нису убијали цивиле, а овдје су масовно убијани српски цивили, али међународни и Суд БиХ игноришу ту чињеницу“, истакао је Томић.
Он је рекао да је српски народ у Српској и Србији и данас изложен огромним притисцима, да Суд БиХ суди предсједнику Српске Милораду Додику за то што је поштовао одлуку Народне скупштине Републике Српске, а не нелегитимног странца.
"Када су били јединствени Срби су се увијек одупрли свим притисцима и зато позивам на српско јединство које је гарант успјешног одупирања западним притисцима и сатанизму. Морамо чувати Републику Српску због слободе српског народа са лијеве стране Дрине и 23.000 жртава које су пале за њену одбрану", поручио је Томић.
Чланови породица настрадалих не желе да говоре о раду правосуђа БиХ у које су изгубили повјерење и сви коментари се своде на закључак да "свједоци умиру, а правде још нема и да правосуђе свјесно опструише процесуирање починилаца злочина над Србима".
Од 305 убијених Срба из Скелана и околних села у посљедњем рату више од половине су били цивили, жене, дјеце и старци.
Настављајући етничко чишћење средњег Подриња и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, јаке муслиманске снаге од неколико хиљада војника из Сребренице, под командом Насера Орића, напале су у зору 16. јануара 1993. године српска села око Скелана.
Муслиманске јединице упале су у села прије сванућа, убијале и клале цивиле на спавању у њиховим кућама, пљачкајући и уништавајући све што су стигле.
Тог дана убијено је 69 становника овог краја, а двије трећине настрадалих били су цивили, међу којима и неколико дјеце.
Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених, половина није преживјела мучења у сребреничким казаматима, а четворо се још воде као нестали.
Становници су тражили спас у повлачењу према граничном мосту ка Бајиној Башти у Србији, док су неки покушали спасити животе препливавањем Дрине.
Мост на Дрини, преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити у Србију, био је под сталном митраљеском и снајперском ватром и постао је српско стратиште, па је у покушају бјекства на мосту и у његовој близини настрадало највише цивила, као и у таласима хладне Дрине.
Најмлађа жртва био је петогодишњи Александар Димитријевић, а његов брат Радислав имао је 11 година. Са мајком Милицом покушали су избјећи у Бајину Башту, али су код граничног моста погођени непријатељским куршумима.
Гордана Секулић убијена је на мосту, а њена два сина су преживјела и данас живе у Сребреници са оцем Мирком.
Тада малољетни Цветко Ристић из Кушића остао је без цијеле породице, куће и имовине. Убијени су му родитељи, сестра, а братове посмртне остатке још није пронашао. Кућа му је обновљена 16 година након рата.
Након уништавања више од стотину српских села и заселака у братуначкој и сребреничкој општини током 1992. године, муслиманске снаге предвођене Орићем, на Божић 1993. године заузеле су Кравицу и још неколико српских села у њеном окружењу, починивши стравичан масакр над цивилним становништвом.
Девет дана касније услиједио је свеобухватан напад на Скелане и околна села уз учешће више хиљада припадника муслиманских јединица и, према Орићевом плану, то је требало да буде завршни ударац српском народу и његово уништење или потпуни прогон са простора сребреничке општине и лијеве обале Дрине.
За та два дана, на Божић у Кравици, те 16. јануара у Скеланима муслимански војници које је предводио Насер Орић убили су 118 Срба од којих више од половине цивила и ранили чак 345 особа од којих су двије трећине били цивили.
Настојећи да затру све што је српско на овом подручју, муслиманске снаге су тог дана опљачкале и спалиле српска села Ћосићи, Костоломци, Клековићи, Божићи, Блажијевићи, Колари, Зечевићи, Кушићи, Стајшићи, Малташи, Стублови, Араповићи, Бујаковићи, Лијешће, дио српских Скелана и још неколико села.
Нису стигли до Црвице и њених заселака, те Петриче и то су једина српска села у сребреничкој општини која нису спаљена у протеклом рату.
За бројне масовне злочине које су муслиманске снаге починиле над Србима у Подрињу, па и за ове у Скеланима, нико није одговарао, а нису били обухваћени ни оптужницом против Орића у процесу који се окончао његовим ослобађањем у Суду БиХ.
