Спасовдан, који славимо сутра, познат и као Вазнесење Господње, заузима посебно мјесто у православном календару. Обиљежава се тачно 40 дана након Васкрса, у знак сјећања на тренутак када се Исус Христос, по васкрсењу, узнио на небо пред очима својих апостола. Тај узвишени чин представља завршетак Његове мисије на земљи, побједу над смрћу и вјечну наду за човјечанство.
У народној традицији, овај празник се назива и даном велике радости, јер носи у себи обећање спасења, али и бројне обичаје који нас подсјећају на коријене и духовну снагу предака.
Стари обичаји, тиха вјера
У многим крајевима Србије, Спасовдан се дочекује у тишини и молитви, с вјером да су тог дана небеска врата широм отворена. Свака искрена молитва, вјерује се, долази право пред лице Божије.
Ево пет обичаја које ваља сачувати:
Јутарња роса као лијек
Тог јутра, устаје се врло рано, док се роса још задржава на трави. Људи излазе боси, умивају се росом или хладном изворском водом, вјерујући да то доноси здравље и благослов кроз цијелу годину.
Ништа ново, само мир
На Спасовдан се не започињу нови послови ни велики подухвати. То је дан када се одмара, сабира и посвећује породици и духовности, без журбе и брига које свакодневно носимо.
Литије кроз села
У многим селима и градовима организују се литије, молитвене поворке које пролазе око кућа, имања и њива. Народ се тада моли за плодну годину, здравље укућана и мир у заједници.
Молитва, тамјан и босиљак
У домовима се пале свијеће, тамјан и ставља босиљак. Ови симболи служе као духовна заштита и очишћење, а вјерује се да штите дом од зла и невоља.
Хљеб, со и молитва
Неке породице износе хљеб, со и воду испред куће, као знак гостопримства и благостања. Негдје се припрема и посебан Спасовдански колач, сличан славском, који се ломи и дијели са најближима и комшијама.
Дан спасења и помирења
Постоји стара изрека: "Ко се на Спасовдан спаси, тај је за вјечност спасен". Овај дан позива на унутрашње чишћење, помирење с другима, али и са самим собом. То је вријеме да се опрости, да се ћути и размисли, о себи, о прошлости, о путу којим даље желимо да идемо.
Спасовдан као слава
Спасовдан је и градска слава Београда, али га као крсну славу обиљежавају и многе породице широм Србије. Тада се, у духу празника, пале славске свијеће, сијече колач и окупља породица уз тиху захвалност и молитву.
Пост и празник
Иако је означен црвеним словом, Спасовдан не спада у строго посне дане, осим уколико падне у седмицу када црква прописује пост. То се, због покретног карактера празника, догађа ријетко, али је корисно провјерити у црквеном календару.
Поглед ка небу
Спасовдан нас учи да вјера не остаје без одговора. Некад је довољно да застанемо, ћутимо и погледамо ка небу. Да признамо себи оно што нас тишти и отпустимо терет који носимо.
Као што се Христос узнио на небо, и ми би требало да се уздижемо изнад брига, изнад љутње, изнад свакодневних олуја.
