Сваки Србин зна којег датума се слави Видовдан и то довољно говори о важности овог празника. Видовдан славимо као празник, али и у знак сјећања на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године. У тој бици, српски народ се борио за своју слободу против Турака. Посјета црквама и присуство литургији је обавезно, али овог дана се не игра и не пјева, а све због поштовања жртве оних који су погинули у бици на Косову.
Вјеровања на Видовдан
Видовдан (Видов дан) - славио се у Србији и раније. Постоји неколико верзија о поријеклу имена. Према једној од њих, овај празник је у част словенског паганског божанства Световида, који је био бог изобиља и рата и, могуће, био је врховни српски бог. А према другој верзији, име потиче од поштовања Светог Вида (лат. Санцтус Витус), кога су са собом донијели њемачки католички рудари, а свог светаца прилагодили локалном становништву.
Народна легенда каже да ако се пробудите прије зоре, погледате ка сунцу и кажете: „О Видо, о Видовдане, дај ми вид док сам жив!“, онда ћете од тог момента до краја живота у свему видјети успјех.
У неким крајевима, као што је Мачва, на овај дан се одржавају велики парастоси. Прије поднева се одлази на гробље и доноси се храна, а увијек рибу, као неку врсту жртве Светом Виду.
У Шумадији вјерују да ако је небо ведро и свијетло на овај дан, треба изнијети одјећу да се провјетри како би се испунила добром енергијом. А новац треба извадити, провјетрити и избројати како би остатак године био профитабилан.
На Видовдан, према књигама и вјеровањима, да би кукуруз родио клипове и да се грожђе не осуши и не опадне, не треба радити на пољу. Жене треба да се баве рукотворинама, као што је плетење. Прије почетка рада, жене треба да навлаже очи водом.
Прорицање
Према легенди, на Видовдан се види будућност. На овај дан, људи у селима су много прорицали судбину. Најчешће су то радиле дјевојке, надајући се да ће видјети свог будућег изабраника. У неким крајевима, дјевојке би на овај празник брале црвено и плаво цвијеће. Убрано цвијеће би стављале испод јастука прије спавања и говориле: „О мој Виде, о мој драги вјерениче, дођи вечерас“, и чекале би да виде свог вјереника у сну.
Такође су вјеровали да ако ставе пискавицу, парче хљеба и мало соли испод јастука прије спавања, онда ће млада неудата дјевојка сигурно упознати свог будућег мужа и ускоро ће се вјенчати.
Кнез Лазар и битка на Косову
Према црквеном предању, уочи битке на Косову пољу, кнезу Лазару се јавио анђео Господњи и упитао га: „Које ћеш Царство изабрати, Земаљско или Небеско?“ Послије мучних мисли, он је за себе и цијели српски народ, кроз пораз и смрт на бојном пољу, изабрао Царство Небеско. А послије битке, из земље натопљене крвљу јунака, никли су посебни, јарко црвени божури. Од тада су црвени божури постали симбол наде и вјере за јак и поносан народ.
Такође, према народном вјеровању, у поноћ уочи Видовдана, ријеке постају црвене и теку узводно, а птице престају да пјевају.
Прослава Видовдана јача јединство и заједништво српског народа, подсјећајући га на важност очувања његових традиција.
.webp)
