У Републици Српској постоје 64 јединице локалне самоуправе, од чега је 11 градова. То су Бањалука, Бијељина, Градишка, Дервента, Добој, Зворник, Источно Сарајево, Лакташи, Приједор, Прњавор и Требиње, а како се крај године приближава и анализирају се разни подаци, Републички завод за статистику анализирао је те градове кроз различите показатеље, од области становништва, тржишта рада, спољнотрговинске размјене, индустрије, туризма.
"Готово по свим наведеним параметрима, Бањалука је на првом мјесту. Једино нема највећи промет индустријских производа, будући да је рекордер по том параметру Требиње“, наведено је у саопштењу.
Посматрајући податке о броју становника у 11 градова Републике Српске, из Републичког завода за статистику наводе да највише становника живи у Бањалуци, а најмање у Дервенти.
"Уколико упоредимо број становника са 2019. годином, само у Бањалуци, Требињу и Источном Сарајеву се повећао број становника, док се у осталим градовима смањио број становника, у односу на период од прије четири године. У три града (Бања Лука, Бијељина и Приједор) живи трећина становника Републике Српске (32,7 одсто)“, додају.
Просјечна густина насељености за Републику Српску у 2023. години износи 45 становника по 1 km2 . Просјечна густина насељености за посматраних 11 градова је 85 становника по 1 km2. Највећа густина насељености је у Бањалуци и Бијељини, док је најмања у Требињу и Источном Сарајеву.
Просјечна старост становништва за Републику Српску износи 43,9 година. Од посматраних градова, највећа просјечна старост становништва је у Приједору, док је најмања просјечна старост становништва у Бањалуци.
Тржиште рада
Највећи проценат запослених лица, у односу на укупан број запослених лица у Републици Српској, налази се у Бањалуци (27 одсто), а најмањи број у Прњавору (три одсто).
"Највећи релативни раст запослености у односу на 2019. годину забиљежен је у Лакташима (17 одсто), а најмањи у Дервенти (два одсто). Највећи удио лица која траже запослење, у односу на укупан број незапослених лица, налазило се у Бијељини (девет одсто), а најмањи у Дервенти (један одсто). Уколико упоредимо број незапослених лица и број запослених лица, најлошији рацио имао је Зворник, а најповољнији Бањалука. Уколико упоредимо 2023. годину, са периодом од прије четири године, број лица која траже запослење, посматрајући релативно, највише се смањио у Градишци (-61 одсто), а најмање се смањио у Требињу (-5 одсто)“, наведено је.
Четири града биљеже већу просјечну плату од просјечне плате за Републику Српску.
"Највећа просјечна плата исплаћена је у Бањалуци, док је најмања просјечна плата исплаћена у Лакташима. У поређењу са 2019. годином, плате су највише порасле у Бањалуци, а најмање у Требињу“, додају у саопштењу.
Највећи број корисника права на пензију има Бањалука, а најмањи Дервента.
"С друге стране, највише пензионера у односу на број запослених има Приједор (98 одсто), а најмање имају Лакташи (46 одсто). У Источном Сарајеву и Бањалуци је исплаћена највећа просјечна пензија, док је најнижа пензија исплаћена у Прњавору. Само три града су исплатила већу просјечну пензију од просјечне пензије за Републику Српску“, наведено је у саопштењу.
Индекси потрошачких цијена
Цијене се прате у шест градова Републике Српске.
"Посматрајући те градове, видимо да су цијене у 2023. години, у поређењу са цијенама из децембра 2022. године, највише порасле у Источном Сарајеву (4,1 одсто), а најмање у Приједору (2,8 одсто)“, наведено је.
Извоз, увоз, пословни субјекти и предузетници
Посматрајући извоз/увоз, највећи обим спољнотрговинске размјене остварује Бањалука.
"Она је уједно највећи и увозник и извозник. У 2023. години Бањалука је остварила 10 одсто укупног извоза Републике Српске и 44 одсто укупног увоза. С друге стране, најмање извози Добој, а најмање увози Требиње. У поређењу са 2019. годином, Требиње је остварило највећи раст извоза (133 одсто), док је најмањи раст извоза остварио Зворник (17 одсто). Највећи раст увоза забиљежио је Приједор (98 одсто), а најмањи раст увоза биљежи Требиње, које је забиљежило пад увоза од осам одсто. Гледајући покривеност увоза извозом, највећу покривеност има Требиње (359 одсто), док најмању остварује Бањалука (23 одсто). Највећи број извозника има Бањалука (561), а најмањи број извозника има Источно Сарајево (30). Број извозника, у апсолутном износу, у односу на 2019. годину највише се повећао у Бањалуци (48), а у Зворнику се смањио за осам“, подаци су Републичког завода за статистику.
Највећи број пословних субјеката има Бањалука, која има 29 одсто пословних субјеката, а најмањи Дервента.
"Највећи број предузетника исто има Бањалука, 34 одсто од укупног броја предузетника у Републици Српској, а најмањи Требиње. Уколико упоредимо број пословних субјеката у 2023. години са бројем у 2019. години, највеће релативно повећање имало је Требиње (25 одсто), а број предузетника се највише повећао у Бањалуци (33 одсто)“, наведено је у саопштењу.
Вриједност продаје индустријских производа
Уколико погледамо вриједност продаје индустријских производа, укључујући продају на домаћем и страном тржишту, највећи промет индустријских производа у 2023. години остварили су Требиње и Бањалука, подаци су Републичког завода за статистику.
"Једанаест градова Републике Српске остварило је 69 одсто укупног промета индустријских производа Републике Српске“, додају.
Број регистрованих возила
Највише регистрованих возила налази се на територији Бањалуке (19 одсто).
"Најмање регистрованих возила има Дервента (2,6 одсто). Поредећи број укупно регистрованих возила у 2023. години, са бројем регистрованих возила у 2019. години, скоро сви градови биљеже већи релативни раст регистрованих возила од просјека за Републику Српску (девет одсто). Највећи релативни раст регистрованих возила имали су Лакташи (17 одсто). Број први пут регистрованих возила у Републици Српској у 2023. години већи је за 2,0 одсто у односу на 2019. годину“, наведено је.
Туризам
Највећи број долазака туриста имају Бањалука и Требиње који биљеже 44 одсто долазака туриста, а посматраних једанаест градова биљежи 80 одсто укупног броја долазака туриста.
"Већина градова има више долазака страних него домаћих туриста. Највећи релативни раст броја долазака туриста у односу на 2019. годину имају Требиње и Зворник (око 50 одсто). Највећи број ноћења исто биљеже Бањалука и Требиње. Више од 30 одсто ноћења забиљежено је у Бањалуци и Требињу. У поређењу са 2019. годином, шест градова је забиљежило пад ноћења туриста“, додају.
Остварене инвестиције у стална средства
Убједљиво највише остварених инвестиција у стална средства у 2023. години имали су Бањалука и Требиње, који су уједно имали и највећи раст инвестиција у стална средства, поредећи са 2019. годином, посматрано у апсолутном износу, наведено је.
"Посматрајући релативно, највећи релативни раст инвестиција у стална средства остварили су Требиње и Лакташи, док је у Зворнику, Источном Сарајеву и Градишци остварен пад инвестиција у односу на период од прије четири године“, додају.
