Српска православна црква и вјерници, у четвртак, 21. новембра славе Сабор Светог Архангела Михаила и осталих Небеских Сила Бестјелесних - у народу познат као Аранђеловдан.
За Аранђеловдан људи кажу да је празник који лијечи, а постоји једно вјеровање у народу да ако Свети Архангел Михаило стане поред ногу болесника - није добро, а ако стане поред главе - болесник ће оздравити.
За Архангела Михаила се каже да је "вођа небеске војске" те да се јавља на свим мјестима на којима се јавила и Богородица. По црквеном тумачењу, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и његово име значи "онај који је као сам Бог".
На грчком језику ријеч "архи" значи главни, први, а "ангелос" значи вјесник, анђео, што значи да је први међу анђелима.
На икони је престављен као борац са мачем или копљем у руци, због чега народ вјерује да управо он долази да узме људску душу када куцне посљедњи час.
Слави се у јесен, а по народном вјеровању то је зато што кад су свеци дијелили улоге, Архангел Михаило добио је јесење и зимско вријеме - вријеме зиме и зимских тешкоћа. Говори се да у ово вријеме Архангел лута свијетом обучен у просјака да изгрди невјернике и помогне невољницима.
Једно народно вјеровање каже да се према временским условима на овај дан, може одредити каква ће бити година. Каже се: какво је вријеме на Аранђеловдан, тако ће бити током цијеле зиме и прољећа! У неким крајевима Србије, овај анђео се слави и као заштитник сточара јер се вјерује да само он може отјерати вукове.
Постоји вјеровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим свецем, не спремају жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.
Ове године Аранђеловдан је мрсна слава, јер пада у четвртак, а жито је у сваком случају обавезно, без обзира на стара вјеровања.
"Жито за славу се не доноси за свеца већ за наше упокојене претке", објашњава свештеник Глигорије Марковић.
