Сједокоси Мохамед Хаџимуратовић, познат као Вук, из Устиколине у Босни и Херцеговини, од некадашњег милионера постао је готово бескућник, а његова животна прича постала је брзо медијски пропраћена.
На каналу ТВ Жива истина, Мохамед је подијелио своју животну причу, говорећи о дјетињству, младости, искуствима у иностранству и изазовном путу који је прошао.
Мохамед има четири сестре, а као једино мушко, већ са девет година, почео је да ради са оцем у пекари, а радна дисциплина га је пратила током цијеле основне школе.
"У Сарајеву сам завршио средњу Војну школу, а након тога сам отишао на Академију, у Београд. Због ситуације у земљи, напустио сам Академију и почео да радим у Београду. Године 1992. отишао сам за Немачку, а након мјесец дана боравка тамо почео сам радити у једној грађевинској компанији. Тамо сам много зарађивао, али се доста радило. Тад сам родитеље извукао из пакла, па су и они дошли за Њемачку гдје су радили", испричао је Мохамед и додао да се 1998. вратио у БиХ, у којој није видио перспективу, а онда је са женом и са двоје дјеце отишао за Америку.
Тамо је радио на грађевини, помажући истовремено родитељима који су му се придружили након двије и по године.
Повратак у Босну 1998. године показао се неуспјешним, па је путовао у Америку преко лутеранске цркве. Након курса и учења енглеског језика, радио је на грађевини наредне двије године, а потом се образовао и започео сопствени бизнис.
Мохамед је отворио своју фирму и остваривао значајне приходе. Међутим, услиједила су тешка времена. Купио је кућу која га је задужила за 600.000 долара, али је због финансијских проблема доживио крах брака.
"Могло се зарадити само са два посла, то наши људи тамо знају. Нисам престао да радим ни за ту грађевинску фирму, у којој сам почео", казао је он и додао да је у Америци провео 20 година и није могао више да издржи.
Из Америке се вратио 2019. године, а свој боравак тамо је описао и као лијеп и као ружан.
"Данас немам уштеђевину. Чуо сам од јарана изреку - глуп ко штедиша", каже Мохамед који је много зарађивао и много трошио, али је многима и помогао, па и они њему помажу данас.
"Сви ме часте кад ме виде. Купе ми цигаре, купе ми да једем. Све то дође на своје. Нисам ни гладан ни жедан. Добро се добрим враћа. То је сто посто тако. Позитивац сам у вези свега. Што се тиче моје раје са њима бих подијелио посљедњи залогај и тако ће и остати", завршава он своју причу.
На бројне инсинуације да је много зарађивао и много трошио, али да је многима и помогао, одговара као човјек коме то много и не значи.
"Ја сам све то зарадио на лопати и мацоли, али сам све са рајом потрошио. Трошио сам и на себе и на друге. Помажу и они мене. Сви ме виде, часте ме. Све то дође на своје. Сваки дан ми неко купи кутију, двије цигара. Кад сам гладан, дају ми да поједем. Кћерка ми пошаље новац", каже додајући да живи у наслијеђеном стану од тетке, те да је "16. насљедник" и да се нада да ће и то питање ускоро бити ријешено.
Његова садашња ситуација није мучна колико може дјеловати на први поглед. Иако није гладан ни жедан, Мохамед добија подршку од пријатеља који му помажу у основним потребама.