Српска православна црква и вјерници данас славе светог Никона.
Свети Никон је био римски официр, који се спасао у боју тако што се прекрстио и помолио Богу, од тада његов живот се мијења и све посвећује вјери.
Према вјеровању Никон је са четом пошао у бој, прије тога мајка га је посавјетовала, да ако упадне у невоље, да се прекрсти и призове Христа у помоћ. И заиста, када је у боју Никонова чета била опкољена и сасвим близу коначне погибије, Никон се прекрстио и у срцу завапи Христу.
У том часу добио је необичну силу, јурнуо у непријатеље и једне убио, а друге нагнао у бјекство. Враћајући се кући Никон је непрестано у чуду узвикивао: “Велики је Бог хришћански!” Након овог догађаја тајно је отпловио у Азију, где га епископ кизички Теодосије крсти.
По крштењу затворио се у један манастир, гдје се предао учењу и подвигу. Но пред смрт епископ Теодосије је имао визију, у којој му би наређено, да себи за насљедника рукоположи Никона. Старац Теодосије одмах позове Никона и рукоположи га за ђакона, потом за презвитера и епископа. Но Божјим Промислом Никон ускоро дође у Неапољ гдје обрете своју мајку још у животу.
По смрти материној он се удаљи са девет ученика, некада ратних другова, у Сицилију, и тамо се одаде проповиједи Јеванђеља. Но бјеше страшно гоњење хришћана у то вријеме. И кнез Квинтијан ухвати Никона са друговима и удари на велике муке.
Његових стотину деведесет ученика и другова бише посјечени. А Никона је мучитељ везивао коњма за репове, бацао га с високе стене у провалију, тукао, стругао, но Никон све те муке преживи. Најзад би посјечен мачем и пресели се Господу.
Његово тијело би остављено у пољу, да га птице поједу. Но неко чобанче, с бијесним духом, закачи се и падне на мртво тијело Христовог мученика, и одмах се исцијели. Оно разгласи о тијелу Никоновом, те хришћани дођу и чесно га погребу.
