У малом месту Подгоре, недалеко од Лопара, живи Јелина Терзић, жена несвакидашње судбине. Њена прича, испуњена тугом, борбом и невјероватном снагом, свједочи о животу који је није штедио, али није успио да сломи њен дух. Мајка петоро кћерки, од којих данас нема никакав контакт, Јелина се свакодневно суочава с изазовима које мало ко може да замисли.
Живи од нередовне социјалне помоћи, а терет озбиљних здравствених проблема свакодневно јој отежава живот.
"Морам да се борим са животом, не дај Боже да паднем у постељу, то нећу да доживим. Ја волим свој кромпир и своје њиве, паре ме не занимају. Не може да се не ради," каже Јелина, чија реченица одјекује као манифест упорности.
Живот међу њивама и ријеком
Упркос реуми која јој отежава кретање, Јелина је сама засадила и ископала 400 килограма кромпира. Донедавно је веш прала водом из ријеке, која је далеко од њене куће, ослањајући се на штап да се придржава док пјешачи.
"Ако станем, као да нисам жива," скромно објашњава за ТВ ЖИВА ИСТИНА.
У њеним најтежим тренуцима, уз њу је била комшиница Биљана, која је постала њен ослонац и спас.
"Биљана ми је спасла живот, одвела ме код љекара када сам имала упалу плућа. Доносила ми је храну и лијекове, помогла ми да не умрем од глади," прича Јелина кроз сузе.
Клизиште јој уништило кућу
Клизиште је додатно уништило већ трошну Јелинину кућу, чији су темељи попуцали, а један дио потпуно одваљен. Била је приморана да се исели прије два мјесеца, али захваљујући општинској помоћи и добрим људима, добила је нови дом на коришћење док је жива.
"Нисам имала ништа, људи су ми помогли да опремим кућу са основним стварима," каже Јелина, захвална на људској доброти.
Бол због прошлости
Јелина је претпила и незамисливу патњу у браку. Удала се у Бачкој Паланци, гдје је са супругом добила шесторо дјеце, од којих је једно преминуло.
"Тата се једно вече напио и обећао ме Неђи у кафани," присјећа се Јелина тренутка када је њен живот кренуо другачијим током.
Бивши супруг Неђо, према њеним ријечима, био је насилан и суров према дјеци и њој.
- Шесторо дјеце сам родила, дјечак је преминуо, остало ми је пет дјевојчица. Тата се једно вече напио и обећао ме Неђи у кафани, мом бившем супругу са ким сам стекла дјецу. Рекао ми је коме ме обећа, за њега се морам удати. Неђо се окренуо пити, нисам могла са њим никако издржати. Тјерао је дјецу да једу и што могу и што не могу, иначе би добијали батине. Колико пута сам и ја добила по глави, бранећи их. Радио је на жељезничкој прузи, имао је плату, али ми од тога нисмо видјели ни динара. Ништа није хтио да купи, крио је паре. Да нисам примала помоћ од Црвеног крста у Бачкој Паланци, деца не би имала шта да једу - прича напаћена жена и наставља у даху:
- Цијепао је и палио дјеци гардеробу. Није дозвољавао да спавају у спаваћицама, већ у гардероби у којој иду преко дана. Једном сам отишла да донесем воде, ја се враћам, он поцијепао пиџаму са најстарије кћерке! Било је потпуно голо дијете! Ја се продерем: "Шта си то урадио?!", а он виче: "Шта ће дјеца у спаваћици". Ћерка је тада имала 11 година. Није покушао да је силује, није имао ту намјеру. Пријавила сам га полицији, али није му се могло ништа. Када сам видјела да је наставио са будалаштинама, ријешила сам да одем. Обавијестила сам Центар за социјални рад, старију дјецу су послали у дом, а млађу у хранитељске породице. Тада сам се вратила родитељима у родну кућу половином 1996. године. Шта сам муке видјела, нема нигдје.
Највећи бол јој данас задаје што са дјецом нема никакав контакт.
"Рекли су ми да их заборавим. То ми је највећа рана."
"Заслужује живот достојан човјека"
Јелина је захвална комшиници Биљани, која је не само брине о њој већ јој враћа достојанство које заслужује.
"Ја скувам за дјецу, дође и она једе, оперем је, причамо. Моје дијете је ошишало и офарбало, јер Јелина заслужује живот достојан човјека," каже Биљана, која Јелину види као мајку.
