Михољдан, који славимо у суботу, 12. октобра 2024, у црквеном календару означен је црним, подебљаним словом.
Српска православна црква и њени вјерници у суботу, 12. октобра 2024, обиљежавају празник преподобног Киријака Отшелника, у народу познат као Михољдан.
Михољдан вијековима уназад на исти дан обиљежавају православци, католици и протестанти широм Европе.
Иако је увелико почела, према народном вјеровању, права јесен наступа послије празника. Вјерује се и да су они који су рођени на Михољдан посебно надарени и благословени, као и да ће их кроз живот пратити срећа.
Око Михољдана се вријеме углавном прољепша и отопли, па се кратак период од неколико дана око празника назива Михољско љето. У неким крајевима га још зову и Сиротињско љето, јер му се увијек посебно радује сиротиња. Овај дан се назива и мишји дан. Вјерује се да мишеви и пољске животињице угину на Михољдан ако дотле у своје јазбине нису допремили храну за зиму.
По бројности свечара, Михољдан је на 13. мјесту слава код Срба.
Свети Кирјак је заштитник многих српских домова. У појединим селима одржавају се завјетине и организују литије.
За разлику од многих других црквених празника, народ каже да на Михољдан треба радити у пољу и завршити све послове, али не и у кући – чистити, усисавати и слично.
Обичај вјероватно потиче из времена када су се почетком октобра обављали посљедњи пољопривредни радови пред почетак зиме.
С тим у вези, постоји вјеровање да се на Михољдан не треба вјенчавати. И ово увјерење такође је утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети пословима у пољу.