Демографску слику Републике Српске у 2023. години карактерише повећан број рођене дјеце и позитиван природни прираштај у четири локалне заједнице - Лакташима, Котор Варошу, Источном Дрвару и Петровцу, рекао је Александар Мајић са Катедре за друштвену географију и демографију Природно-математичког факултета у Бањалуци.
Према његовим ријечима, у Републици Српској прошле године рођено је 9.309 дјеце, за 150 дјеце више него у 2022. години.
"Што се тиче рађања посљедњих 10 година у Републици Српској, број рођених је око 9.300. Тај број је био у распону од 9.100 до 9.500, тако да можемо бити задовољни јер смо на истом нивоу. Прошлогодишња слика је много повољнија у односу на годину раније", нагласио је Мајић.
Примарни циљ, навео је Мајић, јесте одржати број рођених у Републици Српској изнад 9.000, што је оствариво мјерама популационе политике.
"Тренутна стопа фертилитета у Републици Српској је 1,45, односно 1,45 дјеце по жени, што је недовољно за просто обнављање, потребно је бар 2,1 дијете за просту обнову генерације. Са стопом фертилитета изнад три могли бисмо да надокнадимо демографске губитке", појаснио је Мајић.
Он је додао да је недовољно рађање највећи проблем цијелог региона, као и да је заједничко демографске обиљежје повећање старости жена при рађању.
"Посљедњих 25 година, откако постоји званична статистика, жене су повећале просјечне године при рађању за три године. Раније је то у просјеку било 24,5 до 25 година, а сада 28 година", истакао је Мајић.
Просјечна старост становништва у Републици Српској је 44 године, док је удио старих особа, изнад 65 година, 22 процента, што је у рангу земаља окружења.
Мајић истиче да ће у наредних 10 година морталитет бити кључна одредница природног кретања становништва Републике Српске.
"Наше становништво је све старије, тако да та нарушена старосна структура знатно утиче на повећање броја умрлих лица. Неке општине и градови који су традиционално имали позитивно природно кретање, као што је Бањалука, посљедњих пет година имају негативан природни прираштај", рекао је Мајић.
Мајић је навео и да Република Српска унутар БиХ има позитиван миграциони салдо унутрашњих миграција, те да регионални центри Бањалука, Требиње, Бијељина и Источно Сарајево константно имају прилив становништва.
