У Републици Српској 24 малољетне особе су власници или сувласници у пословним субјектима, потврђено је за "Независне новине" из Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ).
До власништва најчешће долазе насљеђем, а до првих самосталних одлука тек са напуњених 18 година.
Наиме, немају личну карту, не могу да положе возачки испит, купе алкохол или цигарете, учествују у играма на срећу, али могу да буду власници или сувласници фирме.
Адвокат Милош Стевановић казао је за "Независне новине" да малољетници могу бити власници фирми, власници некретнина, као и власници возила.
"Иако је лице малољетно, оно има право да буде власник, али располагање имовином малољетника је углавном ограничено", казао је Стевановић.
Економиста Миленко Станић истиче за "Независне новине" да, када се малољетна дјеца именују за власника неког предузећа, то је покушај да се путем власништва прикрију имена стварних власника, али и улагача капитала.
"Обично се ради о функционерима, онима који раде са државом и управљају значајним финансијским токовима. Често та средства нису прикупљена на реалној основи, то је углавном на основу нетранспарентних послова добијен значајан износ капитала", казао је Станић.
Додао је да се на овај начин покушава прикрити стварни носилац и власник капитала, па Станић истиче да тако као носиоце користе не само дјецу, него се то шири на породични круг, а у посљедње вријеме је било ситуација да се власништво преноси чак и на поједине раднике који су под пуном контролом власника предузећа.
"Зашто неко упише малољетника као власника неке фирме? Не видим други разлог него покушај да се сакрију имена стварних власника капитала", казао је Станић.
Како је рекао, постоје и случајеви када су људи изразито богати па, како каже, за неки рођендан дјетету поклоне предузеће или удио у предузећу.
"Ми немамо случај као што је у појединим европским земљама гдје је питање насљеђа високо опорезиво, али и овдје би тако требало да буде да путем високих пореза смањимо стартну позицију да неко буде пребогат у друштву зато што потиче из изузетно имућне породице, а да не мора да ради и ствара ништа, а има огромно богатство", казао је Станић.
Према његовим ријечима, постоје и ситуације када се богатство у неким случајевима преноси на малу дјецу, иако они не могу учествовати у платном промету до пунољетства.
"Међутим, то сигурно оптерећује економски и такву дјецу и од њих праве неспособне људе, а не способне предузетнике", казао је Станић.
Како је рекао, на овакав начин се малољетницима постављају високе основе, да су они припадници једног слоја друштва које има изузетно богатство и да је то "њима суђено".
"Често та дјеца нису склона великом раду", казао је Станић и истакао да колико је добро дјеци обезбиједити неку имовину, толико је и лоше, јер ће од њих сигурно мали број постати пажљив члан друштва.
Социолог Владимир Васић казао је за "Независне новине" да је БиХ држава у којој је све могуће па тако и да малољетна дјеца буду власници фирми којима не могу управљати.
"То је једна велика замка савременог друштва, гдје смо сви исти и гдје смо сви равноправни, да постоји једна класа - не постоји једна класа, у суштини смо различити", казао је Васић и истакао да дјеца осјете те разлике и да врло лако изражавају ту подијељеност у друштву.
