Српска православна црква и њени вјерници славе Светог Николу, заштитника путника, морепловаца, дјеце. Свети Никола је најчешћа крсна слава и један од најомиљенијих светаца у нашем народу. Људи су га још за вријеме његовог живота сматрали за светитеља.
Још почетком 20. вијека у градским срединама у Србији усталио се обичај да се дјеца дарују о Светом Николи, па су уочи празника остављала у прозор добро очишћене ципеле, а ујутро налазила поклоне. Вјеровало се да их је Свети Никола даривао.
У насељима Војводине, до Другог свјетског рата улицама је ишао маскирани лик, огрнут бундашем, са шубаром на глави и брадом од кучине, штапом у једној руци и тканом торбом о рамену, те је улазио у куће гдје има дјеце и даривао их слаткишима и воћем.
Светог Николаја Чудотворца народ је још за живота прогласио светитељем. Био је милосрдан и скроман, велики борац за правду и истинољубив.
Први записи о епископу и доброчинитељу поријеклом из Мале Азије, Светом Николи, потичу из четвртог вијека нове ере. Од овог свештеног лица, познатог по хуманости, настале су многе легенде и приче о данашњем Дједа Мразу.
Посебно је био наклоњен дјеци, а забиљежено је да је помогао трима дјевојчицама како би их заштитио од проституције. Легенда каже да је три вечери заредом пролазио поред њихове куће и кроз прозор убацивао врећице са новцем, не би ли им поклонио довољно новца како би преживјеле без проституисања.
Вјеровања и обичаји
Свети Никола још се назива и заштитником лађара, сплавара, воденичара и рибара, и сматра се да не треба започињати путовања на данашњи дан.
Постоје и вјеровања да на Никољдан нероткиње треба де се моле Светом Николи, а понегдје је и забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
Како би година пред нама била плодна и берићетна, ко је пропустио да на Свету Варвару, прије два дана, посије божићну пшеницу, може то учинити на данас, на Никољдан.
Дух помагања и даривања сиромашних, који је био смисао и животно опредијељење светог Николе, па их треба даривати оне који немају и помоћи им. Зато је традиција да се даривају ораси, љешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.
Осим што се празнује као највеће српско крсно име, Свети Николај Чудотворац такође је еснафска слава, односно заштитник заната лађара, сплавара, рибара и воденичара. Због тога се још назива водена слава, а вјерује се да не треба започињати ни путовања. Такође се у народу сматра да је заштитник путника и сиротиње.
Свети Никола пада у вријеме Божићног поста, па је и славска трпеза обавезно посна.
