Не постоји универзални начин да се препозна, односно да се разликује јестива од отровне гљиве, јер је потребно у душу познавати карактеристике сваке врсте.
Казала је ово за "Независне новине" Свјетлана Лолић, професорка на Катедри за микробиологију и биологију ћелије на Природно-математичком факултету у Бањалуци, која истиче да се можемо отровати и старим гљивама.
С обзиром на то да је сезона гљива, а након тровања гљивама које се десило прије неколико дана у Тузли, када су 23 особе затражиле љекарску помоћ, провјерили смо како и да ли је могуће препознати које су гљиве јестиве, а које нису.
"Нема неко златно правило, већ се мора знати свака врста појединачно, тј. познавати све њене карактеристике, не само у изгледу шешира, већ и како изгледа дршка, основа, односно база гљиве, затим да ли одоздо има цјевчице, листиће. Значи, буквално у душу мора да се познаје свака врста, а прије свега карактеристике сваке отровне врсте, како бисте знали чега треба да се пазите", рекла је Лолићева.
Она савјетује да у брање гљива не треба ићи самостално, а поготово ако је неко почетник.
"У почетку увијек треба ићи са неким искусним гљиваром, јер је правило да правила нема. Код сваке јестиве врсте имате неку врсту која на њих наликује. Мени су то велике разлике, међутим, кад ме људи питају, из праксе, односно кад ми пошаљу, ја не знам како то не разликују, не виде. Потребно је обратити пажњу на детаље, с тим да је код неких битан пресјек, код неких мирис, затим станиште, те које дрво расте у близини, јер их има много које су веома сличне", истиче Лолићева.
Према њеним ријечима, многобројна тровања настају због старих гљива.
"Људи беру врсте које су јестиве, али код којих је већ кренула да се појављује плијесан, и због тога постоји доста тровања таквим гљивама", истиче она.
Када су у питању вргањи, како каже, њих има поприлично, али се не може рећи тачан број, но, према њеним ријечима, оно што је добро код вргања је то што нема, бар она не зна, ниједан који је смртоносан.
"Има их који нису јестиви, који су отровни, али са аспекта да изазивају дигестивне проблеме, дијареју, повраћање и сл. Но, чак и најозлоглашенија, тзв. лудара у народу, не изазива летални исход. Тровања јесу тешка, али нису смртоносна", појашњава Лолићева.
Ипак, најотровније врсте гљива расту и код нас, а тренутно је њихова сезона.
"Сад је сезона зелених пупавки. Неки дан сам била у шуми, и њих има заиста много, на сваком ћошку, и то је најотровнија гљива на свијету. Три најотровније врсте гљива на свијету су зелена пупавка, бијела пупавка и смрдљива пупавка, и све три расту код нас", истиче она.
Код нас нема, појашњава, довољно истраживања, нити су икада рађена истраживања колико укупно врста гљива имамо.
"Ми радимо локално, добро је одрађена Лисина, Козара, има пар тих планина које су добро одрађене, али неке генералне процјене о тачном броју врста немамо", закључује Лолићева.
