Стигла је прва велика прогноза стручњака за наредну зиму, која указује на утицај слабе фазе Ла Ниња и благог поларног вртлога.
Ла Ниња и Ел Нињо указују на температурне флуктуације горњих слојева воде у централном и источном Тихом океану. Ел Нињо се доводи у везу са поремећајем обрасца ветра, што значи више температуре површине океана у источном и централном Пацифику, а Ла Ниња доноси хладније температуре у Тихи океан око екватора и изазива поплаве и суше.
С Ла Нињом, која нам долази, можемо анализирати како је утицала на временске прилике у прошлости јер је била активна неколико зимских сезона.
Треба напоменути да Ла Ниња потиче из Тихог океана, тако да неће утицати на временске прилике у Европи као у САД или Канади. Међутим, она може значити сушнији период на западу и више падавина у централним и источним дијеловима Европе.
"Severe Weather Europe" је користио сезонске моделе за рану зимску прогнозу: ЕЦМВФ из Европе и ЦанСИПСиз Канаде.
Модели приказују просјечне временске прилике током зимских мјесеци, односно општу преовлађујућу временску прогнозу за метеоролошку зиму. Дакле, они показују како би временски обрасци могли изгледати 40–60% времена током зиме.
ECMWF модел се сматра једним од најпоузданијих модела за дугорочне прогнозе. За зиму предвиђа област високог притиска која се протеже од југа Сједињених Држава, преко Атлантика, до западне и централне Европе.
Што се тиче температурне слике за Европу, већи део континента биће топлији од нормалног, због утицаја система високог притиска. Прогноза падавина указује на сушнији период у западној Европи, док се на остатку континента очекује више падавина него иначе.
ECMWF ЦанСИПС предвиђа мање снијега за почетак и средину зиме, до фебруара, но што је уобичајено у Европи. Над Скандинавијом се прогнозира више од нормалних сњежних падавина, због утицаја локалног система ниског притиска.
Канадски модел ЦанСИПС показује очекивани слаб узорак Ла Ниње и подручје високог притиска изнад сјеверозападне Европе. Међутим, ово су прве прогнозе, па још не показује дефинисане области ниског притиска, како се очекивало.
Гледајући површинске температуре широм Европе, модел указује на топле аномалије у већем делу континента и мање падавина у већем дијелу Европе. Због температура које ће бити изнад нормале, очекује се мање сњежних падавина.
Поларни вртлог се појављује сваке јесени и игра кључну улогу у развоју временских образаца током касне јесени, зиме и прољећа. Али прво да објаснимо о чему се тачно ради.
Изнад Земљиних полова, и сјеверних и јужних, у вишим деловима атмосфере, у тропосфери и стратосфери, постоје сталне области ниског ваздушног притиска које се називају поларни вртлози, или вртлози. Поларни вртлог је најизраженији током зимских мјесеци.
Вртлог ротира у смијеру супротном од смијера казаљке на сату, с вјетровима од 250 km/h, отприлике истом брзином као и ураган категорије 5. Јак поларни вртлог обично је праћен јаком поларном циркулацијом која задржава хладнији ваздух у поларним регионима, што заузврат резултира блажим сезонским условима за већи дио Сједињених Држава и Европе.
Насупрот томе, слаб поларни вртлог може пореметити млазни ток, што отежава задржавање хладног ваздуха који у таквој ситуацији може да пробије пут од поларних региона до Сједињених Држава или Европе. Овај продор може бити незгодан јер за кратко вријеме знатно пада температура.
Према моделима ECMWF и ЈМА, поларни вртлог мање снаге од просјечне очекује нас у касну јесен и рану зиму. Ово указује на нестабилније временске прилике и могуће продоре хладнијег ваздуха у делове Сједињених Држава и Европе.
(б92)
