Иако се представа Христа, непосредно послије скидања са Крста и прије полагања у гроб, изображава у фрескосликарству, мозаику, кроз писану и дуборезну икону или у рукописним књигама, овај мотив се најчешће пројављује у форми везеног, богато украшеног платна, које се назива плаштаница.
У православним храмовима се користи у току вечерњег богослужења Великог Петка и јутрења Велике Суботе. Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христовим тијелом, непосредно послије скидања са Крста. На плаштаници се налази и представа скидања са Крста и полагања у гроб, као и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увијек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.
Оригинална Плаштаница Господа Исуса Христа је платно, саткано од лана са примјесама памука. У њу су ученици Господњи заједно са Јосифом Ариматејским завили тијело Исуса Христа одмах по скидању његовом са Крста. У првим вијековима хришћани су је тајно чували, а кад су престали прогони хришћана њу су чували византијски императори и дуго није показивана народу.
Љетописац 4. крсташког рата (око 1202 г.) Роберт де Клари свједочи да су у Влахернском храму Божије Мајке Плаштаницу износили петком и да се на њој "могао јасно видјети Лик Господњи". А када су 1204. г. крсташи разорили Византију, Плаштаница је "ишчезла тако да нико није знао шта се са њом догодило", пише исти љетописац.
Свету Плаштаницу крсташи су украли и донијели у Европу. Дуго времена она је чувана у Француској, као приватна својина. Од 15 вијека св. Плаштаница постала је власништво херцога Савојских, а крајем 17. вијека они су је премјестили у Италију, у град Торино, гдје се она налази до данас у једној капелици, у стакленом ковчегу.
Црква на Велики петак помиње Страдања Господа Исуса Христа. На јутрењу Великог петка се произноси благовијест о страдањима и смрти Богочовјека Христа и чита се дванаест страсних јеванђеља. (Код нас се то јутрење Великог петка врши увече на Велики четвртак). На Велики петак се служе тзв. Царски часови, то су спојени први, трећи, шести и девети час. Зову се царски часови из простог разлога што су се првобитно служили у придворном храму уз произношење многољествија цару.
Вечерње Великог петка – тада се износи плаштаница, (тада је свештенослужитељ обучен у потпуно ођејање и пјева се стихира: Тебе ођејушчагосја…) када се чита пророштво из књиге пророка Исаије (52,13-53,1); кроз ово пророштво пројављен је образ Христовог страдања. Смрт се приближила Бесмртноме, и заједно са узвиком: "Сврши се", Његова душа је спремна да изађе из тијела. Разоткривају се двије неизмјерно дубоке тајне: небеско и адско, и већ је спремна да се јави нова, посљедња тајна Христа.
