У дневнику је имао све петице, био је вуковац у основној и средњој школи, а потом и успјешан студент. Овај млади, успјешан човјек је понос не само своје породице већ и родног Српца, преноси Радио Србац.

Након завршене Гимназије у Српцу гдје је проглашен за ученика генерације 2018. године уписује се на Медицински факултет у Београду. Интересовање за медицину јавило се још током средње школе гдје је био ангажован у Црвеном крсту Србац.

"Постоји неколико разлога али један од њих је мој ангажман у Црвеном крсту. Доста су нас ангажовали у хуманитарним акцијама прикупљања средстава али и дистрибуцији помоћи угроженим породицама и ту сам схватио да та помоћ која се пружа људима не може да се плати. Велика је част да помогнете некоме и то је био један од разлога зашто сам се видио као љекар. Други разлог је интуиција када неко осјећа да је нешто прави избор за њега. Просто сам схватио да то треба да буде мој будући позив у животу јер волим људски организам и све везано за функције истог", каже Огњен.

Медицина тражи рад, дисциплинованост и упорност, али на првом мјесту љубав према струци и науци. Сав уложен труд током студирања медицине води ка једном циљу, а то је спасити људски живот. А на питање зашто је одабрао Београд, Огњен каже:

"Београд је огроман град, а универзитет у њему има дугу традицију. Факултет је скоро прославио сто година постојања што му ипак даје један кредибилитет и признат је у цијелом свијету. Људе које сам питао за савјет су ме охрабрили да га изаберем па сам схватио да ми такав факултет вјероватно може више пружити од неких других, што је уродило плодом", рекао је он.

"Треба схватити да је прва година, не само на медицини већ и на другим факултетима изузетно захтјевна. Самим тим, потребно је вријеме да се снађете и прилагодите. То је други град, нови људи и други начин размишљања а када се то прихвати онда је све лакше. Анатомија је била један од првих већих изазова на који сам наишао. Она је услов да се пређе у следећу годину а након тога крећу још тежи и обимнији предмети и искрено да вам кажем било је још захтјевније, али некако када се пређе прва препрека може се све. Медицина је веома обимна, траје шест година и особа треба већ унапријед да буде спремна да посвети минимално шест година свог живота нечему што мора тада да се уради, тако да стварно је било изазова. У међувремену је нажалост дошла и пандемија 2020. и 2021. године која је отежала кретање и створила нама студентима медицине проблем јер учимо на пацијентима, а због изолације то нам је било онемогућено што смо накнадно морали одрадити. То је додатно отежало моје студије али преко свега се пређе уз добру подршку и уз добар план", каже Огњен.

Током друге године студија почео је да се бави научно истраживачким радом. Прво се заинтересовао за хистологију и том приликом се бавио промјенама на лимфним чворовима, а оно што га тренутно највише интересује је интерна медицина.

"Највише ме интересује интерна медицина а понајвише ендокринологија, наука о хормонима, ту прије свега мислим на шећерну болест, болести штитне жлијезде и друге поремећаје узроковане хормонским дисбалансом. Поред тога ту је и јавно здравље. Јавно здравље су различити пројекти који служе да повећамо здравље читаве популације, значи то није обични преглед усмјерен ка појединцу него су то мјере на који начин да сви будемо здрави. То је исхрана, вакцинација, здрави ваздух, здравија вода и то су двије области које ме највише занимају", рекао је Огњен.

Током волонтирања и првог дијела праксе највише му је каже значио Ургентни центар у Београду.

"Имали смо обавезну праксу током факултета на клиничким предметима. Имамо три године предклинике које су обично теоријска знања да би се послије могло приступити пацијенту. Свака вјежба се проводи са пацијентима а поред тога сам ишао на неколико клиника на дежурства или волонтирање. Највише ми је значио Ургентни центар у Београду јер је то централна установа гдје је велики број служби и пацијената и ту може заиста добра пракса да се прође.

Такође, кад је ријеч о мом интересовању у сфери јавног здравља, кроз научни рад испитивали смо зашто постоји неповјерење према здравственом систему и рецимо неки ставови о ХПВ вакцини. То су области које су мене занимале али дефинитивно је тај научни рад утицао да схватим на који начин научни метод функционише, зашто љекар баш прописује тај лијек, зашто се неки протокол тако проводи. Разлози су многобројни а понајвише јер је то потврђено на великом броју испитаника и студија, зато ми знамо да дајемо сутра пацијентима оно што је најбоље и што ми у том тренутку знамо. Тако да наука је стварно једна битна ставка у сваком раду љекара", рекао је он.

Са просјеком оцјена 9,83 Огњен је био први на листи добитника стипендије општине Србац, а на Светосавској академији прошле године за константан рад и труд додијељена му је Светосавска награда.

"Сваком студенту па и мени финансијска подршка много значи. Општина Србац је у мом случају била прва која је мени пружила ту подршку, а Светосавска награда поред финансијске помоћи је ипак имала неко веће значење, то је морална подршка када вас ипак препозна неко а то је мој град у којем сам провео добар дио живота, тако да ми је Светосавска награда била велика част и мислим да је то одлична пракса коју општина треба да настави", рекао је Огњен.

На питање чиме се бави у слободном времену каже да нема хоби али воли много да чита што се види и по одабиру факултета. Једно од интересовања му је ангажовање у Антидопинг агенцији Републике Србије.

"Ту је циљ да тестирамо спортисте на различите забрањене супстанце које не смију да користе да би спорт био чист и фер игра", рекао је Огњен.

На крају разговора са овим младим човјеком са изузетним оцјенама и карактеристикама који одлично говори два страна језика готово је немогуће избјећи питање спрема ли се да оде у иностранство и какви су му планови за будућност.

"Постоји неколико планова. Постоји могућност да докторске студије наставим на факултету у Београду и да наставим тамо усавршавање, а можда бих се и запослио негдје. Још нисам сигуран, али оно што је сигурно јесте да је усавршавање у иностранству један од мојих циљева. Да ли ће то бити да одем потпуно да радим или ћу преко различитих програма које нуде факултети да одем негдје да добијем знање и праксу то не могу са сигурношћу још да кажем али свакако желим да одем у иностранство и да видим други систем, неке нове прилике и да покупим то знање. Мислим да ће једна од опција можда бити и Бањалука или Србац, али видјећемо. Највише бих волио да се вратим у Републику Српску али једна од мојих жеља је да се укључим у наставу. Ту би онда била Бањалука да ипак то знање које стекнем негдје у иностранству могу да пренесем новим будућим љекарима“ истакао је овај свестрани младић.

Пратите нас и путем Вибера