СПЦ и вјерници данас славе Василија Амасијског, хришћанског епископа и мученика из 4. вијека.
Био је епископ Амасијски. Лициније, зет цара Константина, чијом је сестром био ожењен, претварао се пред царем као хришћанин, али када је добио од цара на управу цијели Исток, он је почео најприје тајно а послије и јавно да гони хришћане и утврђује идолопоклонство. Једном је хтио оскврнити дјевицу Глафиру, која је била у служби царичиној. Она се пожалила царици, и царица ју је тајно послала из царског двора у Никомидији у област Понтијску. Дјевица је дошла у град Амасију, и ту је срдачно примљена од епископа Василија и осталих хришћана. Глафира је била врло радосна, што је остала дјевица и писала је о томе царици. И царица се радовала и слала јој новац за храм Амасијски.
Међутим, једно писмо Глафирино, упућено царици, дошло је у руке царском евнуху, који га је показао цару Лицинију. Сазнавши цар гдје се налази Глафира, одмах је послао људе да доведу у Никомидију и њу и епископа. У међувремену је умрла Глафира, те су војници довели само Василија везаног. Послије мука и тамнице свештеномученик Василије је посјечен и бачен у море, 322. године. У хришћанској традицији се помиње да су његови клирици, по указању ангела Божјега, нашли Василијево тијело близу града Синопа, извукли га из воде помоћу рибарских мрежа, и пренијели у Амасију, гдје су га часно сахранили у храму, који је он и подигао.
Светог Василија Амасијског је слава рабаџија, па тиме и београдских Палилулаца старосједилаца, који су се осим земљорадње бавили и рабаџилуком.
Тропар
Био си насљедник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дјело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао ријеч истине и ради вјере си до крви пострадао, свештеномучениче Василије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.
